GRADAC

    SUNCE BEZ SUNCA U SADA VEĆ ZAMAGLJENOM PROZORU. TIŠINA! SAMO OTKUCAJI SATA POTSEĆAJU NA MOJE POSTOJANJE U VREMENU BEZ PROSTORA.  IZAŠLA IZ VLASTITOG TELA, MOJA DUŠA SKRIVENA U SRCU NEČUJNO NAPUŠTA PROSTORE BEZNAĐA. JOŠ JEDNOM UMIREM A DA SAM SVE ŽIVLJA,STVARNIJA DO BOLA,OPIPLJIVA... I KADA SE NEMA KUDA UVEK SE IMA DALJE, JAR SVE ŠTO ZNAMO I GLEDAMO ZBILJA JE ILI SAMO SAN.  MOŽDA SU ČARI ŽIVOTA BAŠ U TOME ŠTO NAS ZASIPA NEPREDVIDIVIM STVARIMA,NEZBIVANJIMA, DOGAĐAJIMA, NWDOGAĐAJIMA.  BAŠ SAM IZABRANA, KO ZNA KADA, KO ZNA GDE DA NE PLOVIM UVEK JEDNOM TE ISTOM KOLOTEČINOM-PRAVOLINIJSKOM; BEZ UVALA I VIROVA.

 I PITAM SE: SA KIME MI MOŽEMO POĆI I BITI?  SA ANĐELIMA NE A ŽIVOTINJE DOVITLJIVE, OPAŽAJU DA NISMO NA MNOGO ČVRSTOM TLU  KADA OBJAŠNJAVAMO SEBE,DRUGE.SVET.  NIJE-ZNAM JA ISTINA DA SMO ŽIVELI, SAMO JE SLEPO STRUJAO DAH IZMEĐU TAMO I NE -OVDE I POVREMENOSTI.   I OPET ZNAM,SVOJINA SVIH JE ONO ŠTO KAŽEMO, A NAŠE JE SAMO ONO ŠTO OSEĆAMO. S TOGA ISTINE NE POSTOJE. POSTOJI SAMO ONO U ŠTA SE MOŽE ILI MORA VEROVATI.

  JEDNOM SAM JA SANJALA DA SANBILA LEPTIR, I DA SAM KAO LEPTIR BILA SREĆNA. IZNENADA SAM SE PROBUDILA I PONOVO SAM BILA JA. PONOVO SI BIO TI. SADA SE PITAM: JESAM LI ONDA BILA ŽENA KOJA SANJA DA JE LEPTIR ILI SAM SADA LEPTIR KOJI SANJA DA JE ŽENA.- PROKLETO NEZGODNA LJUBAV. NE ČEKA DA JE POZOVEŠ. GLUPOST ČOVEKA ČINI SIGURNIM, INTELIGENCIJA NESIGURNIM. TRAŽIM LI TE LEPOTOM OČIJU KOJE GLEDAJU?  SANJAM LI DA VISOKO GORE,DUBOKO UNUTRA DRUGAČIJI ŽIVOT IZVIRE? MOŽE LI SAN BITI JAVA, TVOJA MOJA NAŠA?  DA, JA SAM SAMO ŽENA DUBINA BEZ DNA, VISINA DO BESKRAJA. NA OVO TLE NE MOGU SAMA. NE UMEM. I TI MI TREBAŠ. NE KAO DRAGAN, NE KAO OBLIČJE, VEĆ KAO VLADAR KOJI GRADI KULE U MOM SRCU ZBIJENOM U MOJE MAJUŠNO TELO, KOJE ĆE SE RASPUĆI, AKO BAR JEDAN TORANJ NE NAĐE PUT U BESKRAJ I VEČNOST. MOJI BESKRAJI SU NEPREGLEDNO ŠARENE LIVADE, PMAHNITALI ŽUBOR MJE-NAŠE REKE,AZURNO PLAVO NEBO KOJE DOHVATIM ONDA KADA SI KRAJ MENE,KADA SLUŠAM TVOJ BARITON U KROŠNJAMA JELA I BOROVA I TVOJE DALEKE ČEMPRESE. ČESTO MI SE ČINILO DS SMO POTPUNO SAMI POD SVODOM I DA JE BAŠ SVE STVORENO SAMO ZA NAS DVOJE. DA LI SI NEKADA IMAO TAJ OSEĆAJ? BEZBROJ PUTA NISI PRIMETIO KAKO OD SREĆE PLAČEM. TIHO NEČUJNO DA NE NARUŠIM MIR, DA NE ZALJULJAM TRAVU ISPOD TVOJIH STOPALA, DA VETAR UTIHNE DOK ISPOD KROŠNJI DRVETA PROLAZIŠ DA SE ZA TREN SUNCE POSTIDI ISPRED TVOG POGLEDA, KOJI JE ČESTO OBOREN.  GOSPODE, SAMO SI TI SVEDOK MOJIH RASUTIH OSEĆANJA DO KALKUTE JER DRAGAN IH NE MOŽE UZETI, STAVITI U SVOJE TELO U SVOJU DUŠU U SRCE SVOJE.

 MISLILA SAM DA JESMO BAR OVAJ DRUGI PUT U ISTOJ SINFONIJI. HTELA SAM DA SMO PRVE VIOLINE. HTELA SAM ŠUMANOVA SANJARENJA, VIVALDIJEVA GODIŠNJA DOBA A IMAMO PROMAŠENO PROLEĆE. LETO BEZ LETA,JESEN KADA SVE UMIRE.HLADNE I NEPROLAZNE ZIME. MOJA PROLEĆA SI JEDNOGA DANA ODNEO U SKOPLJE, BEZ DOPUŠTENJA, BEZ OBJAŠNJENJA. I ONDA JE OPET TELEFON BESOMUČNO ZVONIO, NEČUJNI GLAS SE VRAĆAO, SNAŽNO UDARAJUĆI U SLEPOOČNICE. JA SAM SAMO SREĆNA BILA U TVOM KRATKOM NEPOSREDNOM DODIRU. NIJE ČEŽNJA SREĆA. ONA JE NEIZLEČIVI BOL. MISTERIJA JE PONEKAD GORA OD BOLA.SAMO NA POČETKU JE ZABAVNO A ONDA POSTAJE PREVIŠE OZBILJNO,JER STRAHOVI POSTOJE I KADA JE EUFORIJA PREVELIKA TVOJI MPRISUSTVOM U MA KOM OBLIKU  NISM MOGLA ODOLETI. OPROSTI MI ŠTO DANAS PLAČEM. JA SAM SAMO ODABRANA. SVE MI OPROSTI GOSPODARU KOJI GRADIŠ KULE U SRCIMA DRUGIH.