GRADAC

      POŠTOVANJE ODREĐENOM BROJU PROFESORA KOJI SU PREDAVAČI I PRAVI PEDAGOZI ODELJENJU PRVOG DVA PRIRODNO MATEMATIČKOG SMERA U VALJEVSKOJ GIMNAZIJI.

ONIMA KOJI TO NISU A PREPOZNATI SU NE SAMO U ŠKOLI VEĆ I U GRADU VALJEVU I MALO DALJE,ZBOG KOJIH SE ODELJENJE PRVOG DVA PRIRODNO MATEMATIČKOG SMERA ZAMALO PREPOLOVILO, NAPUŠTAJUĆI VALJEVSKU GIMNAZIJU, I AKO SVE SAMI VUKOVCI SA BEZBROJ OSVOJENIH NAGRADA UPRAVO IZ PREDMETA KOJI SU IM U OVOJ ŠKOLSKOJ GODINI PREDAVALI SAMOZVANI PROFESORI I AKO SA VERIFIKOVANIM DIPLOMAMA ODRAĐENIH FAKULTETA,ŠTO U PRAKSI PONEKAD  KAO U DATOM SLUČAJU NE ZNAČI NIŠTA. UZALUD DIPLOME AKO SE NE MOGU PRETOČITI U PRAKSU I ŽIVOT, AKO PROFESOR NIJE NI PROFESOR JOŠ MANJE PEDAGOG. UČINAK NJIHOVE PROFESIJE, ZNANJA I OCENJIVANJA JE UPRAVO REZULTAT DA ĆE  I ONI UČENICI KOJI SU OSTALI U ODELJENJU PRVOG DVA JER NISU IMALI DRUGOG IZBORA,ZAVRŠITI ILI NE U TEŠKIM FRUSTRACIJAMA OVU ŠKOLSKU GODINU.

DIREKTORU VALJEVSKE GIMNAZIJE UZALUDNE SU BILO KAKVE OPASKE, JER SE NA BEZBROJ NNJIH OGLUŠAVAO,ALI NE SAMO IZ NJEMU ZNANIH RAZLOGA.

KAO HUMANISTA I NEKO KO SE 35 GODINA BAVI DECOM,POSEBNO ŠKOLSKOM OSEĆAM POTREBU DA UPOZORIM RODITELJE ALI I PROFESORE DA PRE SVEGA OBRATE PAŽNJU NA PSIHIČKO ZDRAVLJE UČENIKA POLJULJANO NEADEKVATNIM PONAŠANJEM ODREĐENIH PROFESORA. NEMAMO DECE NITI ZA JEDAN OBLIK IŽIVLJAVANJA BILO ČIJIH A NAJMANJE PROFESORSKIH!

      POŠTOVANJE ODREĐENOM BROJU PROFESORA KOJI SU PREDAVAČI I PRAVI PEDAGOZI ODELJENJU PRVOG DVA PRIRODNO MATEMATIČKOG SMERA U VALJEVSKOJ GIMNAZIJI.

ONIMA KOJI TO NISU A PREPOZNATI SU NE SAMO U ŠKOLI VEĆ I U GRADU VALJEVU I MALO DALJE,ZBOG KOJIH SE ODELJENJE PRVOG DVA PRIRODNO MATEMATIČKOG SMERA ZAMALO PREPOLOVILO, NAPUŠTAJUĆI VALJEVSKU GIMNAZIJU, I AKO SVE SAMI VUKOVCI SA BEZBROJ OSVOJENIH NAGRADA UPRAVO IZ PREDMETA KOJI SU IM U OVOJ ŠKOLSKOJ GODINI PREDAVALI SAMOZVANI PROFESORI I AKO SA VERIFIKOVANIM DIPLOMAMA ODRAĐENIH FAKULTETA,ŠTO U PRAKSI PONEKAD  KAO U DATOM SLUČAJU NE ZNAČI NIŠTA. UZALUD DIPLOME AKO SE NE MOGU PRETOČITI U PRAKSU I ŽIVOT, AKO PROFESOR NIJE NI PROFESOR JOŠ MANJE PEDAGOG. UČINAK NJIHOVE PROFESIJE, ZNANJA I OCENJIVANJA JE UPRAVO REZULTAT DA ĆE  I ONI UČENICI KOJI SU OSTALI U ODELJENJU PRVOG DVA JER NISU IMALI DRUGOG IZBORA,ZAVRŠITI ILI NE U TEŠKIM FRUSTRACIJAMA OVU ŠKOLSKU GODINU.

DIREKTORU VALJEVSKE GIMNAZIJE UZALUDNE SU BILO KAKVE OPASKE, JER SE NA BEZBROJ NNJIH OGLUŠAVAO,ALI NE SAMO IZ NJEMU ZNANIH RAZLOGA.

KAO HUMANISTA I NEKO KO SE 35 GODINA BAVI DECOM,POSEBNO ŠKOLSKOM OSEĆAM POTREBU DA UPOZORIM RODITELJE ALI I PROFESORE DA PRE SVEGA OBRATE PAŽNJU NA PSIHIČKO ZDRAVLJE UČENIKA POLJULJANO NEADEKVATNIM PONAŠANJEM ODREĐENIH PROFESORA. NEMAMO DECE NITI ZA JEDAN OBLIK IŽIVLJAVANJA BILO ČIJIH A NAJMANJE PROFESORSKIH!

  ŽIVOT JE ONO ČEGA SE SEĆAMO, A NE ONO ŠTO SMO PROŽIVELI. A BILO JE JEDNO PROLEĆE NA TERASI PLANINSKOG HOTELA. ISTOG ČASA POMISLIH- AKO ME ZADRŽIŠ DUŽE VREMENA NO ŠTO SMO STICAJEM NEPRIJATNIH OKOLNOSTI BILI ZAJEDNO,OPET ĆU TE NAĆI. JER ONO ŠTO JE BILO NE MOŽE PROĆI NITI BITI UNIŠTENO. TAKO SU TVOJI DANI POSTALI MOJI SONETI. A MOŽDA I NE BI DA TE NISAM TOLIKO ŽELELA,TRAŽILA U SNOVIMA ZVALA-MORAO BI SE RODITI. DOGODILO SE DA U MOJE SRCE UĐEŠ I DO SADA NE IZAĐEŠ. JER ONO IMA SAMO JEDAN ULAZ. KADA BI BILO DVA ULAZA DUVALA BI PROMAJA.  I BAŠ JE DOBRO ŠTO JE ČOVEK SAZDAN OD ONOGA OD ČEGA SE SNOVI GRADE. SA TOBOM NIJE BILO FIZIČKOG KONTAKTA NITI VERBALNOG DODIRA-DANIMA,MESECIMA, ČAK GODINAMA.  BILO JE NEČEG MNOGO VREDNIJEG ŠTO ZOVEM TRAJANJEM. TRAJANJE SE PRETVORILO U LJUBAV KOJA NEMA GOSPODARA.  MA DA VOLETI TEBE JE PODVIG I HRABROST.  I BAŠ TO JE BILO ONO PRAVO,UPRAVO ZATO, ŠTO KADA NAĐEŠ NEKOG POSEBNOG SHVATIŠ DA JE SRCE NAŠLO SVOJ DOM.  A SADA- TI SI OVDE A TIŠINA JE VRIŠTEĆA. MOŽE BITI ŠTO NE ŽELIŠ OTVORITI SRCE I OČI. UPRKOS SVEMU JA SAM JOŠ TU. I KADA SKLOPIM OČI USPEVAM DA PONIŠTIM UDALJENOST KOJA NAS IZ BILO KOJIH RAZLOGA RAZDVAJA  ZATO SE VALJDA EVO VEĆ DANIMA NE BUDIM I AKO ZNAM DA PATNJA PONEKAD OTVARA VRATA ISTINE. TAKOĐE ZNAM DA SVAKO OD NAS IMA RAZLIČITA VEROVANJA I NA OSNOVU NJIH SE ORGANIZUJE. PONEKAD JE I KRAJ SAMO PRERUŠENI POČETAK. MOŽE BITI DA SE VARAM. ALI SVEJEDNO. DOBRO ZNAM DA POSTOJIMO JER NEKO MISLI NA NAS. DOBRO ZNAM DA LJUBAV ŽIVI VAN VREMENA I PROSTORA. PONEKAD MISLIM DA SAM SVE ZABORAVILA, A ONDA TI SE IZNENADA POJAVIŠ U OBLIKU OBRISA,SLIKE.REČI,DODIRA. TADA POŽELIM DA TI BUDEM SVETLOST U MRAKU KADA OSTALA SVETLA UTRNU. JER MOJE OČI UVEK VIDE ONO ŠTO NALOŽI DUŠA. TIHO,NEČUJNO,BEZ REČI KAŽEM- KADA TI SE SRCE ISPRAZNI,POZOVI ME I JA ĆU DOĆI.

  ISPISANI REDOVI SU PUTOVANJA KROZ MOJU UNUTARNJU STVARNOST. OVIM PUTEM, MAKAR I DELIMIČNO MOŽEŠ UPOZNATI ONU SA KOJOM SI U MEĐUVREMENU DELIO LEPE A I ONE LOŠE TRENUTKE.U SAMOJ PRAISKONSKOJ SUŠTINI LIČNOSTI-OVO SAM JA. NEKADA STROGI GOSPODAR VLASTITOG TELA, DUŠE I SRCA,NEKADA UPLAŠENA.ZBUNJENA,RANJIVA DO BOLA.. LJUDI OKO MENE SU MOJA SNAGA ALI I NEMOĆ. ONI MI PONEKAD DAJU IDENTITET ALI I UZIMAJU. TAKO DA OKRUŽENJE ILI SAMO JEDNA OSOBA MOŽE PROMENITI NEKE TRENUTNO KARAKTERNE OSOBINE, KOJE I AKO TRENUTNE OSTAVLJAJU TRAJNE POSLEDICE U VEĆOJ ILI MANJOJ MERI. I TAKO IZGUBLJENO JE SAMO ONO ČEGA SMO SE ODREKLI. ZATO CVET SREĆE NE CVETA SAMO U SNU A SUVO LŠĆE ODBIJA DA PADA.

  NE OSTAJEMO UVEK POKRAJ ONIH KOJE VOLIMO ALI OSTAJEMO POKRAJ ONIH KOJI SU POKRAJ NAS.  TUGA ZNAČI UVEK JEDNO TE ISTO. IZGUBITI SAMOG SEBE U PROLAZU, U TRENUTKU,IZGUBITI SVOJE JA PRE NO  ŠTO SE ONO OPET USPOSTAVI A ŽIVOT NASTAVI. TUGA NIJE ODNOS PREMA ONOME ŠTO JE SAMO PO SEBI ODSUTNO,VEĆ ODNOS PREMA ODSUTNOSTI ONOGA ODSUTNOG. ONA ISKAZUJE LJUBAV PREMA VOLJENOM KOJI NAS NAPUŠTA.TUGA NIJE ODNOS PREMA VOLJENOM VEĆ PREMA ODSUTSTVU NJEGOVOM,PREMA SAMOJ ODSUTNOSTI,SAMOJ PRAZNINI,TOM NIŠTA KOJE JE VOLJENI OSTAVIO IZA SEBE U NAŠEM SVETU. TAKO SVAKA VRSTA TUGE MA ČIME IZAZVANA UTEMELJUJE GUBITAK. TAKO JE TUGA DEO TOTALITETA KOJU ZOVEMO LJUBAV, I AKO JE LJUBAV MNOGO VIŠE OD TOGA. ALI MNOGI ELEMENTI KOJI GRADE LJUBAV KAO TOTALITET SU POVEZANI SA NJOM.  TAKO DVA CRNA MAČETA-SIGURNA SAM DECA MICIJEVA BEZBRIŽNIM MAČIJIM SNOM SPAVAJU U MICIJEVOJ CRVENOJ KORPI.

  NE OSTAJEMO UVEK POKRAJ ONIH KOJE VOLIMO ALI OSTAJEMO POKRAJ ONIH KOJI SU POKRAJ NAS.  TUGA ZNAČI UVEK JEDNO TE ISTO. IZGUBITI SAMOG SEBE U PROLAZU, U TRENUTKU,IZGUBITI SVOJE JA PRE NO  ŠTO SE ONO OPET USPOSTAVI A ŽIVOT NASTAVI. TUGA NIJE ODNOS PREMA ONOME ŠTO JE SAMO PO SEBI ODSUTNO,VEĆ ODNOS PREMA ODSUTNOSTI ONOGA ODSUTNOG. ONA ISKAZUJE LJUBAV PREMA VOLJENOM KOJI NAS NAPUŠTA.TUGA NIJE ODNOS PREMA VOLJENOM VEĆ PREMA ODSUTSTVU NJEGOVOM,PREMA SAMOJ ODSUTNOSTI,SAMOJ PRAZNINI,TOM NIŠTA KOJE JE VOLJENI OSTAVIO IZA SEBE U NAŠEM SVETU. TAKO SVAKA VRSTA TUGE MA ČIME IZAZVANA UTEMELJUJE GUBITAK. TAKO JE TUGA DEO TOTALITETA KOJU ZOVEMO LJUBAV, I AKO JE LJUBAV MNOGO VIŠE OD TOGA. ALI MNOGI ELEMENTI KOJI GRADE LJUBAV KAO TOTALITET SU POVEZANI SA NJOM.  TAKO DVA CRNA MAČETA-SIGURNA SAM DECA MICIJEVA BEZBRIŽNIM MAČIJIM SNOM SPAVAJU U MICIJEVOJ CRVENOJ KORPI.

 DUŠA ZA JEDNO VEČE KARNEVALA A SUTRA ĆE SE BUDITI TA MASKA

 DUŠA RASPARANA SA KOJOM SE NE MOŽE IZAĆI MEĐU SVET

 I TEŠKA DA NOSI OTROV I MORA NEPRESTANO DA SE  ZAUSTAVLJA

 NIKADA NISAM RAZUMELA ZAŠTO NISI POVEO BRIGU O MOJOJ DUŠI

 LOPATAMA SE NE MOGU ZGRTATI TAKVE KAO ŠTO JE MOJA

 ALI ŠTA KAŽE ONAJ KOJI PRVI PUT VIDI RAĐANJE DRUGOG

 ŠTA JE KAZALA MOJA DUŠA KADA SI JE TI IZVADIO IZ NJENE KOŠULJICE

 KADA SI JE TI VAJAO PREMA SEBI

 KADA SAM JA SAZNALA U TVOJIM RUKAMA DA SAM LJUDSKO BIĆE

 KADA SAM PRESTALA DA SE PRETVARAM I DA SE ISMEVAM ŠTO SAM POSTALA TAKVA NA DODIR TVOJIH RUKU

 UZMI KNJIGE MOJE DUŠE,OTVORI IH SVUDA,GDE BILO

SLOMI IH DA BI BOLJE RAZUMEO

 MIRIS I TAJNU POKIDAJ,GRUBIM PRSTIMA STRANE IZGUŽVAJ,ISCEPAJ IH

 I IZ SVIH ĆEŠ ZADRŽATI SAMO JEDNO

JEDAN JEDINI ŠAPAT,JEDAN JEDINI SONET

 JEDAN POGLED KOJI NIŠTA NE SPUTAVA

 JEDNO DUGO HVALA KOJE SE PROMRMLJAVA

 TU SREĆU KAO NEKU DOLINU

 DETE SUNCA MOJE OBOŽAVANJE

 BESKRAJNO AVE U MOLITVAMA

 MOJU BESKONAČNU NESANICU

 MOJE CVETANJE MOJE PROSIJAVANJE

 O SVESTI MOJA O LUDOSTI MOJA

 MOJ MESECU MARTU MELODIJO MOJA

 MOJ RAJU MOJ POŽARU

 MOJ NEBESKI CRVENI

 MOJ BWSKRAJNI

ŽIVOTE MOJ!

       Ovo je moja soba. Letnji dan i Sunce u zenitu. Kroz zamračen prozor u sobu se probija zelenkasta topla svetlost.Sve je tiho i mirno,i čuju se samo dva daha dvaju života,koji se danas,u ovaj blagi letnji dan dodiruju svim svojim. I ako me nešto stalno udaljava od toga,ja ipak još znam da je ovo moja soba u kojoj i negledajući znam gde stoji koja stvar. I sve što je tu naprosto bih i u mraku našla. Tiho je okolo, osim što se dva daha-dvaju života,koji se danas u ovaj blagi letnji dan dotiču svim svojim,lagano ubrzavaju u svojoj neopisivoj,u svojoj beskrajno nežnoj igri.

Pomalo mi se muti u glavi,i sada mi je sve manje jasno da je ovo moja soba u kojoj mi je sve prisno i drago,i da je ovo blagi letnji dan.Umesto toga ja znam po nečemu treptavom i nedodirljivom da dolazi trenutak za kratku usrdnu molitvu.Ali nešto mi potapa ovu misao i zatvara oči,i ja sada,već sasvim nesvesna;čija je ovo soba,i da li je leto ili jesen,da li je ponoć ili podne,puštam da me poput teške svile prekriju krila jednog,ko sam život prastarog sna.Na konju krilatom,poljem širokim,beskrajnim-zaneseno,opijeno,visoko do prozračnog nebeskog plavetnila;okupana smehom i suzama grleći čvrsto svoj život i svoj svet-ja ludo letim.O,da tako ludo čvrsto zagrljena sa svojim...na krilatom,opijena,visoko grleći plavetnilo do beskraja,do najdalje zvezde čiju toplotu tako razdiruće osećam kako mi se razliva...Ili je to-o dobri Bože ogromni talas divljeg ognja tvoje zenice,koji se uz grleno glasanje,u fantastičnom luku zariva u beskonačnu tišinu,ovaploćujući neizrecive treptaje kratke molitve.Ne znam kada me je u moju sobu,koju poznajem tako dobro da bi sve i u mraku pronašla,vratio neki meki talas.Kroz zamračen prozor još uvek se kruni prezrelo Sunce.I ovog letnjeg dana dva sada već jedva čujna daha dvaju života jedan drugom sklapaju oči.Predobri Bože.

      BESKRAJNO DUGA NOĆ U SABLASNO PRAZNIM BOLNIČKIM HODNICIMA.  SAMO PONEKI UZDAH,JAUK.HALUCINACIJE KUKAVIČIJEG GNEZDA.  MISAO POLETI UDARAJUĆI O ZATVORENE PROZORE,RAZBIJAJUĆI SE O NEPROBOJNE ZIDOVE PA SVE DO ZAKLJUČANIH VRATA. TI SADA SPAVAŠ U ZAGRLJAJU SPOKOJA , U ČIJIM SNOVIMA NEMA BOLNIČKE STREPNJE I NEMIRA,NEMA NI... ODJEK MOJIH POTPETICA NESTAJE U DUBINAMA NOĆI OSTAVLJAJUĆI TRAGOVE MISLI KOJE SE NEPRESTANO RAZBIJAJU O ZAKLJUČANA VRATA. OVDE JE KRAJ JEDNE POLUOSVETLJENE-SLEPE ULICE ŽIVOTA. HODATI POLUZATVORENIH OČIJU, A NE OSVRTATI SE LEVO I DESNO  NE SAMO DA SE RAZBIJE GLAVA O PRVU,DRUGU,TREĆU...BANDERU... VALJDA I PUTOKAZI POSTOJE,A NEČITAČI PITAJU PROLAZNIKE!

  TAČNO JE 3. AVGUSTOVSKA NOĆ U DUGIM BOLNIČKIM HODNICIMA. EHO KOŠMARNIH SNOVA PACIJENATA IZ SOBE 47. OVDE JE ŽIVOT DOLINA SUZA I BOLA. OVDE NE CVETA CVET SREĆE U SNU. OVDE SE UČI ŽIVOT. ONAJ PARALELNI, BEŽEĆI OD STVARNOG. OD SVAKODNEVNOG; SINDROM,SINTEZA JEDNOG I DRUGOG.  VANI JE PUN MESEC. BESKRAJNA PROSTRANSTVA ZVEZDA PADALICA I NEKE NIKADA NE UGASLE ŽELJE. ZORA ĆE. SVE SE SMIRUJE A TIŠINA JE IPAK VRIŠTEĆA. TAJNE MOJIH PACIJENATA SU TIHE KAO GROM. IZMEDJU SVETILJKI JOŠ USNULOG GRADA POGLED MI TRAŽI CRVENOG NEBESKOG...DUGE I TEŠKE BOLNIČKE NOĆI BAŠ KAO I ŽIVOT. I ZATO ME NE PITAJ ZAŠTO ĆUTIM KADA SE ZAMNOM ZATVORE BOLNIČKE KAPIJE.

 NA VOJVODINOM TRGU KAO I UVEK POSLE NEPROSPAVANIH NOĆI PIJEM KAFU SLUŠAJUĆI ŽUBOR REKE I ĆUTIM.ĆUTIM...JER SVAKODNEVNO MORAM PUTOVATI DO IZGUBLJENIH DUŠA.

       SADA JE ČETIRISATA I SEDAM MINUTA. ZGUŽVANA POSTELJA GOVORI DA SAM NEMIRNIM SNOVIMA SPAVALA.  PRASKOZORJE! ULIČNI ZVUCI,JUTARNJI CVRKUT PTICA U KROŠNJAMA LIPE NAJAVLJUJU JOŠ JEDAN DAN BWZ TEBE.  IZMEĐU SNA I JAVE SASVIM TIHO IZGOVARAM-JA TE VOLIM.  REČI SE ODBIJAJU OD ZIDOVE SOBE I KAO ZVEZDE PADALICE ZAVRŠAVAJU U ZGUŽVANIM ČARŠAVIMA. A ONDA SHVATAM DA JE TEK SVITANJE, DA SI U BEOGRADU, U GRADU KOGA NE ZNAM ZAŠTO I ZBOG ČEGA ZOVU METROPOLOM, JER METROPOLU NE ČINI SAMO BROJ STANOVNIKA,VEĆ MNOGO TOGA, ŠTO OČITO MOJI SUNARODNICI,DAL IZ NEZNANJA IL NEČEG DRUGOG NA ŽALOST NE ZNAJU.

U OVE RANE SATE NEĆU TE BUDITI. A KADA SUNCE UĐE U SOBU. KAZAĆU: ALI JA TE STVARNO VOLIM! VEĆ SAM POTPUNO BUDNA, I ZNAM DA ĆEŠ OPET KAZATI:" MALA NE PRIČAJ GLUPOSTI". ALI ISTO TAKO ZNAM DA TAMO U BEOGRADU SPAVAM U TVOJIM DUGIM RUKAMA, IZ ČIJEG ZAGRLJAJA ČAK I DA HOĆU NE MOGU SE IZVUĆI NI KOLIKO ZA TREN, SVE DOK SE I SAM NE PROBUDIŠ I ONIM DUBOKIM BARITONOM NE ZAGRMIŠ- I OVA NOĆ JE BILA SAMO NAŠA.

      NIJE BAŠ DA SAM NE UPUĆENA U IZBOR ĐAKA GENERACIJE, ALI... PITANJE MINISTRU G-GINU OBRADOVIĆU JE:  DA LI ĐAK ILI ĐACI GENERACIJE?  ISTO PITANJE I PRVOJ OSNOVNOJ ŠKOLI U VALJEVU!  AKO JE ĐAK, ONDA JE JEDAN, DVA SU PAR A O MNOŽINI DA NE GOVORIM. NIJE JASNO, DA LI PRAVILNIK O DIPLOMAMA ZA IZUZETAN USPEH UČENIKA U OSNOVNOJ ŠKOLI,REGULIŠE JEDNOG UČENIKA,PAR UČENIKA ILI VIŠE UČENIKA.

 ZAPRAVO SVE JE JASNO NAKON NEUMORNOG LOBIRANJA PROFESORA,NASTAVNIKA A POSEBNO DIREKTORICU PRVE OSNOVNE ŠKOLE U VALJEVU.JOŠ OD SAMOG POČETKA ŠKOLSKE 2009/2010 GODINE.  TAKO U POMENUTOJ ŠKOLI POSTOJE DVA ĐAKA GENERACIJE. JEDNA JE UČENICA BEZ SUMNJE VREDNA ZVANJA ĐAKA GENERACIJE.NE SAMO PO ISKAZANIM USPESIMA TOKOM ŠKOLOVANJA VEĆ IPO TOME ŠTO ISTA NIJE PREKIDALA OBRAZOVANJE TOKOM SVIH OSAM GODINA. U ISTOJ ŠKOLI JE OD PRVOG DO OSMOG RAZREDA. NE DAJ BO ŽE DA JE SLUČAJNO OTIŠLA U AMERIKU...?

DRUGI UČENIK KAO ĐAK GENERACIJE JE VEOMA DISKUTABILAN, IZ BEZBROJ RAZLOGA ( BIĆE VREMENA ZA OBJAŠNJENJA). NO, KAKO SU VREDNOSTI IZVITOPERENE, POMERENE,IZGUBLJENE, UNIŠTENE U SVIM SVERAMA ŽIVOTA,ZAŠTO NE BI BILE I U OBRAZOVANJU. PRVA OSNOVNA ŠKOLA JE OČIT I AUTENTIČAN PRIMER RAZNIH DEVIJACIJA- POČEV OD PONAŠANJA IZVESNIH PROFESORA U SVAKODNEVNOJ NASTAVI DO EVO NAJZAD,IZBORA ĐAKA GENERACIJE.

TAKO DRAGI MOJI NIŠTA VAS VIŠE NEĆE IZNENADITI. ZATO NAUČITE SVOJU DECU DA HRABRO I DOSTOJANSTVENO BOLUJU I PREBOLE RANE NANETE IM OD STRANE UČITELJA,NASTAVNIKA,PROFESORA,ČIJI JE ZADATAK DA IH PRE SVEGA UČE I NAUČE, NE SAMO SUVOPARNIM TEKSTOVIMA I ŠTIVIMA, VEĆ PRE SVEGA VREDNOSTIMA,SVAKAKO UKOLIKO NISU ZABORAVILI-STA SU VREDNOSTI.

NE MOŽE SE U EVROPU PREKO AMERIKE. PUT JE U DRUGOM SMERU, PORUKA JE NASTAVNIČKOM VEĆU PRVE OSNOVNE ŠKOLE U VALJEVU,KOJA JE I OVAJ PUT DONOSILA ODLUKE BEZ UČEŠĆA ĐAČKOG PARLAMENTA KOJI POSTOJI SAMO NA PAPIRU!!!

    SUNCE BEZ SUNCA U SADA VEĆ ZAMAGLJENOM PROZORU. TIŠINA! SAMO OTKUCAJI SATA POTSEĆAJU NA MOJE POSTOJANJE U VREMENU BEZ PROSTORA.  IZAŠLA IZ VLASTITOG TELA, MOJA DUŠA SKRIVENA U SRCU NEČUJNO NAPUŠTA PROSTORE BEZNAĐA. JOŠ JEDNOM UMIREM A DA SAM SVE ŽIVLJA,STVARNIJA DO BOLA,OPIPLJIVA... I KADA SE NEMA KUDA UVEK SE IMA DALJE, JAR SVE ŠTO ZNAMO I GLEDAMO ZBILJA JE ILI SAMO SAN.  MOŽDA SU ČARI ŽIVOTA BAŠ U TOME ŠTO NAS ZASIPA NEPREDVIDIVIM STVARIMA,NEZBIVANJIMA, DOGAĐAJIMA, NWDOGAĐAJIMA.  BAŠ SAM IZABRANA, KO ZNA KADA, KO ZNA GDE DA NE PLOVIM UVEK JEDNOM TE ISTOM KOLOTEČINOM-PRAVOLINIJSKOM; BEZ UVALA I VIROVA.

 I PITAM SE: SA KIME MI MOŽEMO POĆI I BITI?  SA ANĐELIMA NE A ŽIVOTINJE DOVITLJIVE, OPAŽAJU DA NISMO NA MNOGO ČVRSTOM TLU  KADA OBJAŠNJAVAMO SEBE,DRUGE.SVET.  NIJE-ZNAM JA ISTINA DA SMO ŽIVELI, SAMO JE SLEPO STRUJAO DAH IZMEĐU TAMO I NE -OVDE I POVREMENOSTI.   I OPET ZNAM,SVOJINA SVIH JE ONO ŠTO KAŽEMO, A NAŠE JE SAMO ONO ŠTO OSEĆAMO. S TOGA ISTINE NE POSTOJE. POSTOJI SAMO ONO U ŠTA SE MOŽE ILI MORA VEROVATI.

  JEDNOM SAM JA SANJALA DA SANBILA LEPTIR, I DA SAM KAO LEPTIR BILA SREĆNA. IZNENADA SAM SE PROBUDILA I PONOVO SAM BILA JA. PONOVO SI BIO TI. SADA SE PITAM: JESAM LI ONDA BILA ŽENA KOJA SANJA DA JE LEPTIR ILI SAM SADA LEPTIR KOJI SANJA DA JE ŽENA.- PROKLETO NEZGODNA LJUBAV. NE ČEKA DA JE POZOVEŠ. GLUPOST ČOVEKA ČINI SIGURNIM, INTELIGENCIJA NESIGURNIM. TRAŽIM LI TE LEPOTOM OČIJU KOJE GLEDAJU?  SANJAM LI DA VISOKO GORE,DUBOKO UNUTRA DRUGAČIJI ŽIVOT IZVIRE? MOŽE LI SAN BITI JAVA, TVOJA MOJA NAŠA?  DA, JA SAM SAMO ŽENA DUBINA BEZ DNA, VISINA DO BESKRAJA. NA OVO TLE NE MOGU SAMA. NE UMEM. I TI MI TREBAŠ. NE KAO DRAGAN, NE KAO OBLIČJE, VEĆ KAO VLADAR KOJI GRADI KULE U MOM SRCU ZBIJENOM U MOJE MAJUŠNO TELO, KOJE ĆE SE RASPUĆI, AKO BAR JEDAN TORANJ NE NAĐE PUT U BESKRAJ I VEČNOST. MOJI BESKRAJI SU NEPREGLEDNO ŠARENE LIVADE, PMAHNITALI ŽUBOR MJE-NAŠE REKE,AZURNO PLAVO NEBO KOJE DOHVATIM ONDA KADA SI KRAJ MENE,KADA SLUŠAM TVOJ BARITON U KROŠNJAMA JELA I BOROVA I TVOJE DALEKE ČEMPRESE. ČESTO MI SE ČINILO DS SMO POTPUNO SAMI POD SVODOM I DA JE BAŠ SVE STVORENO SAMO ZA NAS DVOJE. DA LI SI NEKADA IMAO TAJ OSEĆAJ? BEZBROJ PUTA NISI PRIMETIO KAKO OD SREĆE PLAČEM. TIHO NEČUJNO DA NE NARUŠIM MIR, DA NE ZALJULJAM TRAVU ISPOD TVOJIH STOPALA, DA VETAR UTIHNE DOK ISPOD KROŠNJI DRVETA PROLAZIŠ DA SE ZA TREN SUNCE POSTIDI ISPRED TVOG POGLEDA, KOJI JE ČESTO OBOREN.  GOSPODE, SAMO SI TI SVEDOK MOJIH RASUTIH OSEĆANJA DO KALKUTE JER DRAGAN IH NE MOŽE UZETI, STAVITI U SVOJE TELO U SVOJU DUŠU U SRCE SVOJE.

 MISLILA SAM DA JESMO BAR OVAJ DRUGI PUT U ISTOJ SINFONIJI. HTELA SAM DA SMO PRVE VIOLINE. HTELA SAM ŠUMANOVA SANJARENJA, VIVALDIJEVA GODIŠNJA DOBA A IMAMO PROMAŠENO PROLEĆE. LETO BEZ LETA,JESEN KADA SVE UMIRE.HLADNE I NEPROLAZNE ZIME. MOJA PROLEĆA SI JEDNOGA DANA ODNEO U SKOPLJE, BEZ DOPUŠTENJA, BEZ OBJAŠNJENJA. I ONDA JE OPET TELEFON BESOMUČNO ZVONIO, NEČUJNI GLAS SE VRAĆAO, SNAŽNO UDARAJUĆI U SLEPOOČNICE. JA SAM SAMO SREĆNA BILA U TVOM KRATKOM NEPOSREDNOM DODIRU. NIJE ČEŽNJA SREĆA. ONA JE NEIZLEČIVI BOL. MISTERIJA JE PONEKAD GORA OD BOLA.SAMO NA POČETKU JE ZABAVNO A ONDA POSTAJE PREVIŠE OZBILJNO,JER STRAHOVI POSTOJE I KADA JE EUFORIJA PREVELIKA TVOJI MPRISUSTVOM U MA KOM OBLIKU  NISM MOGLA ODOLETI. OPROSTI MI ŠTO DANAS PLAČEM. JA SAM SAMO ODABRANA. SVE MI OPROSTI GOSPODARU KOJI GRADIŠ KULE U SRCIMA DRUGIH.

     PRODUŽENA TIŠINA PRATI MOJE ZANESENO STANJE U SAMO MOM PROSTORU-VREMENU KOJE SADA ZAHVATA CELU MOJU SOBU. ČEKAM RAZJAPLJENO, TRNOVITO SA POSLEDNJOM KOCKOM U RUCI DA SE MOST SPUSTI. UĆIĆU, MORAM DA UĐEM NA KONJU, BEZ KONJA,JER TOLIKO ŽELIM DA ME TAMO NEKO ILI NEŠTO PRIMI RAŠIRENIH RUKU; POSTAVI NA SVOJA KOLENA I UZME POD SVOJE.... ALI... KOCKU SAM POGREŠNO OKRENULA. NA NJOJ SE POJAVLJUJE OMNIBUS VREMENA U NEPROHODNOJ BARI. IZVLAČIM JE IZ MESTA KOJE NIJE NJENO, OKREĆEM DA SE MILOM ILI SILOM SKRASI TAMO GDE SAM JOJ MESTO ODREDILA U SVOM VREMENU I PROSTORU. ONA SE OČAJNIČKI OPIRE, OTIMA SE, ISPADA MI IZ RUKE I PONOVO SE ZAGNJURI U BARU SA DIVLJOM TRSKOM, ISPOD MOSTA BEZ MOSTA,  NA PREKINUTOM PUTU  MOJIH  TVOJIH NAŠIH ŽELJA M.M.   I  SVE SE KONAČNO SVODI NA JEDNU OD ONIH PRIČA ZA DECU, KOJE U MENI KOPAJU OČAJANJE....DOGODILO SE TO JEDNOG  MARTOVSKOG (17) DANA PA OPET OKTOBARSKOG DANA KADA U MOM GRADU NIJE PADALA KIŠA.A U BEOGRADU JESTE.

  I GLE OPET SAM SAMA. A I TI. UŽASNO SMO SAMI. BORIM SE PROTIV SVOJE IZDVOJENOSTI RESKIM SMEHOM,HUMOROM- BAŠ KAO I TI. NE LIČIMO MI NA ONOG OSUĐENIKA KOGA JEDNE VODE NA VEŠALA A ON VESELO UZVIKUJE " EVO JEDNE NEDELJE KOJA DOBRO POČINJE".  NE, NIJE KOD MENE TO SAMO OBIČNO OTIMANJE IZ LEGLA SINKOPE U PUSTOM LEGLU SVETA.  JER SVE ŠTO ZAMIŠLJAM UPUĆENO JE NA OSVAJANJE NEODOLJIVE TEŽNJE, DA U ONO ŠTO JE IZVAN MENE POSTANE STVARNO ZA MENE, ZA  TEBE, ZA NAS.

  NAILAZIŠ PONOVO. SADA NIOTKUDA. PROLAZIŠ POKRAJ MOJIH PROZORA. MOJE SU OČI U PROZORU TVOGA PROLAŽENJA HOD TI CEPA MAJSKI VAZDUH. RUKE SU TI NA OPREZU, STVORENE ZA ODBRANU. OD ČEGA?  OD...?  GOVORIM TI JEDNU OD ONIH ISTIH BUDUĆNOSTI U KOJE SE IZUZETNO ULAZI SAMO JEDNIM KLJUČEM. IMAO SI GA, ALI GA NE POKLANJAŠ.  

ZAUSTAVLJAM SE. GLEDAŠ I ULEĆEŠ U VEČERNJU TMINU PODIŽUĆI UMORAN POGLED.  ŽURIM. U FRCI SAM-GOVORIŠ MI NE SMANJUJUĆI BRZINU. PROSTO NESTAJEŠ U ŽELJI DA TE NE BIH PRATILA. ZASTAJEM, JER TE NE MOGU PRATITI NI KOLIKO PTICA I AKO JE VIDOKRUG KROZ KOJI ONA MORA PROĆI PARČE VEDROG NEBA POSLE OLUJE. PA IPAK SVE UPUĆUJE NA OČIGLEDNOST DA ĆU ČEKATI TVOJ POVRATAK NA ISTOM MESTU SATKANOM OD SAMO MOJE SLIKE ŽIVOTA U ČIJEM SI RAMU TI.  CVETOVE SVOJE KRVI DAJEM ZA SAMO JEDAN ZAGRLJAJ, ZA NJEGOV,ZA PSOVKU ŽIVOTU.  PROZORI SU U KOŠULJAMA A JA TE ČEKAM SA SLIKOVNICAMA OD KOCKI U OMNIBUSU VREMENA,BEZ PROLEĆA LETA, JESENI ZIMA.... U SOBI STVARAM POSMRTNE LISTE A OČI MI UBACUJU U PAMĆENJE POSLEDNJE IME-M.M.

POVERIĆU TI VELIKU TAJNU

VREME SI TI, VREME JE ŽENA

ONA OSEĆA POTREBU DA MU SE UDVARA

I DA SE KLEKNE PRED NJEGOVE NOGE

KAO KADA SE HALJINA RAŠIVA

VREME JE KAO MOJA KOSA BESKRAJNO OČEŠLJANA

OGLEDALO KOJE DAH ZAMUĆUJE I RAZBISTRAVA

VREME SI TI,KOJI SPAVA U ZORU KADA SE BUDIM

I KAO NOŽ SI KOJI PROLAZI KROZ MOJE GRLO.

AH,ŠTO NE MOGU DA ISKAŽEM TU NEPROLAZNU MORU VREMENA

TU MORU VREMENA ZAUSTAVLJENU KAO KRV U VENAMA PLAVIM.

I NAJGORE JE ŠTO JE ŽELJA BESKRAJNA I NEISPUNJENA

TA ŽEĐ OKA KADA TI KORAČAŠ PO ODAJI

I JA ZNAM DA NE TREBA RAZBIJATI ČAROLIJU

MNOGO JE GORE NEGO DA TE OSETIM STRANIM

DA BEŽIŠ SA MISLIMA IZVAN NAS

I SRCEM VEĆ U NEKOM DRUGOM VEKU.

BOŽE MOJ,KAKO SU REČI TEŠKE

A USTVARI I JESTE TO MOJA LJUBAV IZNAD ZADOVOLJSTVA

MOJA LJUBAV VAN DOMAŠAJA I DANAŠNJEG UDARCA.

TI KOJI KUCAŠ NA MOJU SLEPOOČNICU KAO ČASOVNIK

I AKO TI,NE DIŠEŠ-GUŠIM SE

I PO MOJOJ PUTI TI ZASTAJEŠ SVOJIM STOPALIMA.

VELIKU TAJNU HOĆU DA TI KAŽEM

SVAKA REČ NA MOJOJ USNI,SIROTICA JE KOJA PROSI JEDNU SITNICU ZA TVOJE RUKE

STVARČICU KOJA TAMNI POD TVOJIM POGLEDOM.

I ZATO JA KAŽEM TAKO ČESTO DA TE VOLIM

U NEDOSTATKU DOVOLJNO JASNOG KRISTALA,

IZRAZA KOJI BI TI STAVIO SEBI OKO VRATA.

NE VREĐAJ SE ZBOG MOG PROSTAČKOG GOVORA.

PROSTA JE I VODA KOJA IZAZIVA TAJ NEPRIJATNI ŠUM U VATRI.

REĆI ĆU TI VELIKU TAJNU.

JA NE ZNAM DA GOVORIM O VREMENU KOJE NA TEBE LIČI.

JA VIŠE NE ZNAM DA GOVORIM O TEBI

I JA SE PRAVIM KAO ONI KOJI VEOMA DUGO NA PERONU STANICE

MAŠU RUKOM POŠTO SU VOZOVI OTIŠLI.

ŠAKA SE SMIRUJE TEK POD NOVIM TERETOM SUZA.

HOĆU DA TI KAŽEM VELIKU TAJNU!

BOJIM SE TEBE

BOJIM SE ONOGA ŠTO TE PRATI VEČERIMA KA PROZORIMA.

BOJIM SE GESTOVA KOJE TI ČINIŠ,

OD REČI KOJE SE NE IZGOVARAJU.

BOJIM SE VREMENA BRZOG I LAGANOG. BOJIM SE TEBE.

HOĆU DA TI KAŽEM VELIKU TAJNU.

ZATVORI VRATA.

LAKŠE JE UMRETI  NEGO VOLETI.

ZATO JA SEBE MUČIM ŽIVOTOM-LJUBAVI MOJA!

DOĐI DA SE PRETVARAMO KAKO JE SVE OVO UOBIČAJENI OBRED. RUKA U TVOJOJ KOSI,TVOJ JEZIK U POTRAZI ZA MOJIM:POTPUNO OČAJANJE.DOĐI DA SE PRETVARAMO, NOCAS,KAKO SI ZAUVEK MOJ. JER KADA SVANE SHVATIĆEMO DA TO "ZAUVEK" ZNAČI PRAZNU DOSADNU SOBU,JEDNU PROĆERDANU NOĆ U KOJOJ SAM SE NASUKALA NA TVOME DRONJAVOM TELU.

ČESTO USAMLJENA NISAM SAMA SVE DOK NE PADNE TAMA.ČUDNO LI ONA STIŽE,KAO JUČE,SASVIM SAMA,POPUT ŽENE ŠTO U OČIMA NOSI PONOĆ,POPUT OLUJE U POTRAZI ZA ODBAČENIM USPOMENAMA. POSLE  ZIME, JEDNOM OVDE BIO SI, OVDE JE BIO ČOVEK.NEŽNE SU MU BILE OČI,USNE KAO KIŠA. I- MADA OTIŠAO JE JEDNOGA DANA-JA SE NE ŽALIM.

BOLNO JE REĆI : IZVINI. KORISTIMO MANJE OBIČNE REČI. ZIMA JE PROŠLA. ZAGREJAVA SE ZEMLJA. OPET ME VUČE NA STARI PUT. DRUGOM PRILIKOM ĆEMO SE SRESTI:KAO STARCI ILI KAO PRIJATELJI,MOŽDA IZNOVA LJUBAVNICI. OKRENI SE, OKRENI PONOVO.

NOĆAS SAM PRIVUKLA USNAMA TVOJE TELO:TVOJU RUKU,TVOJA USTA, TVOJE GRUDI I S NEŽNOŠĆU IH DOTICALA DOK POKRETAO SI SE ISPOD MENE, USIDREN NA BURNOM MORU. PRIPIJALA SAM SE UZ TEBE,TVOJU MUZIKU, TVOJA KOLENA,DODIRIVALA TAJNA MESTA TVOGA TELA,PUNILA ŠAKU SREBROM KOSE.SAMO OVA STRAST DOVOLJNA JE DA VASKRSNE NAŠA LJUBAV.

IŠLA SAM SAMOTNIM DRUMOVIMA I POSMATRALA SAMOTNE BLEDE GRADOVE U SUMRAKU. NA SVOJIM TALASIMA NJIHALA SAM STRANCE I ŠAPUTALA ČUDNE TAJNE,SADA ZABORAVLJENE. I OVO VEČE ODNOSI MOJE PESME.

MNOGO JE LICA KOJE NE MOGU DA PREPOZNAM,MNOGO UPAMĆENIH RASTANAKA. ZAJEDNO SMO DELILI MRAČNO MORE,I SVI ME ZNAJU DOK U PRAZNOJ STOLICI SEDIM GLEDAJUĆI KAKO VANI TONE SUNCE. PONEKAD,JOŠ DRŽIM TVOJU RUKU I ŠAPUĆEM O KIŠI. SAMO PONEKAD.

DAVNO SAM SAMU SEBE SRELA DAVNO JE TOME ŠTO PLATILA SAM DUGOVANJA I UPUTILA SE TVOME DOMU DA TE TRAŽIM. BILO JE TO ONDA KADA SI DOŠAO I POVEO MENE I MOJE PESME.

VREME JE DA SE KRENE NE ZATO ŠTO SU ME POZVALI,POZVALA BIH I JA NJIH,TAKIĐE,HITAJUĆI:NIJE OVO DOBA ZA VELIKE MISLI.SVE ŠTO ŽELIM DA KAŽEM JE: UPALI ILI UGASI SVETLO,SVEJEDNO.AKO VEĆ STAVLJAM CVEĆE U VAZU-STAVLJAM GA KADA VIŠE NE BUDEM TU.

MORAMO KRENUTI ODMAH,MADA ZORA TEK RUDI,JER DUG JE PUT PRED NAMA.NE VIDEH PRE OVU ODEĆU? ZNAM DA TI SE NE SVIĐA. ŠTA MOGU. PUTNIK SE PREMA PUTU OBLAČI.

A KADA OTKUCA PODNE MOŽEŠ,AKO ŽELIŠ,MISLITI KAKO POD ŽARKIM SUNCEM HODAM. NE SAMA. MNOGO NAS ĆE TAMO BITI. DRŽAĆEMO SE ZA RUKE,OČIJU USPLAMTELIH, KOLENA ŠTO TEK SLUTE KOLIKO JE JOŠ HODA DA BI SE PREŠLA SPALJENA KORITA REKE, I DO MORA STIGLO.

DA, VOLELA SAM TE. VOLELA SAN O TEBI. VOLELA SVE ŠTO STVORIO SI,ILI ŽELEO DA STVORIŠ. ONO ŠTO SAM JA,SMUĆENA ŽENA ŽELELA,POKUŠAVALA DA KAŽEM, JER ŠTO JE TREBALO DA SE KAŽE VEĆ JE PROŠLOST.GLE, SVIĆE,ČUJAN POSTAJE SVET-BILO JE DA VOLELA SAM TE. ISTINA JE. I SHVATIĆEŠ JE KADA MENE NE BUDE OVDE. JER, PONEĆU JE SOBOM KADA POĐEM. ŠTA MARI ŠTO OKRUTNO JE SUNCE,TEŽAK PUT I ŠTO KO ZNA KOLIKO DALEKO ODNEĆE ME OD TEBE!

A KADA SE SA MORA VRATIM,AKO SE VRATIM-DONEĆU KRČAG VODE DA UGASIŠ ŽEĐ. I PONOVO ĆU ZAPOČETI NAŠU PRIČU, IZ SENOVITOG OVOG SKROVIŠTA,TAMO GDE SAM JE PREKINULA.

ZA DANAS, TO JE DOVOLJNO.