GRADAC

OVOGA PUTA,OSEĆALA SI SE SVOM SVOJOM DUŠOM,BIĆE KAO NIKADA,I TI TO,PO SVAKU CENU,MORAŠ DO TANČINA ZAPAMTITI
   IZ MEKOTE UNUTRAŠNJEG PLAVETNILA,EMIL GLEDA NEOPISIVO SJAJNIM POGLEDOM OD KOJEG TI TREPERI SVAKI NERV.TVOJA SE RUKA,NESTVARNO LAGANO,PRIBLIŽAVA PRVO SREBRU NJEGOVE KOSE KOJA SE PRI DODIRU NEKAKO ČEŽNJIVO OPIRE, I TIHOM TI VATROM PALI SUVE DLANOVE. UMIRUJEŠ DRHTAVU RUKU I STIŠAVAŠ NEMIR TOG SREBRA KOJE, SVEJEDNO, I DALJE PROMIČE KROZ PRSTE I ČIJI TI MUŠKI MIRIS NAGLO PRODUBLJUJE DAH. UMIRI SE,UMIRI,KAŽEŠ SEBI,ZAPAMTI SVE,NEĆE SE OVO VIŠE NIKADA PONOVITI.
    EMILOVO LICE BLISTA,NEDOKUČIVO KAO UVRK,PA IPAK PRISNO KAO SOPSTVENO.TVOJE RUKE SADA KLIZE PREKO UPITANOSTI NJEGOVIH FASCINANTNIH OBRVA,PREKO KAPAKA POD KOJIM SE ISKRI ZLATO ZENICA,PREKO LICA SA KOJEG SE TOLIKO ŽIVOTA I TOLIKO SMRTI ČITA ISTOVREMENO,A TI SE,NA OVOM MESTU,SVOJIM BUDNIM ČULIMA SEĆAŠ,DOTIČUĆI EMILOVE SLEPOOČNICE,I UKUSA ZNOJA KOJI SI MU JEDNOM ODATLE VRHOM PRSTA SKINULA I PRINELA SVOJIM USNAMA,JEDVA SAVLADJUJUĆI DRHTAJ.O, DOBRI BOŽE,KOLIKO SI SAMO VOLELA SVE NJEGOVE UKUSE I KAKO SE TO ŽIVO SEĆANJE OPIRE SVAKOM ZABORAVU! ALI, OPET KAŽEŠ SEBI: UMIRI SE, UMIRI,ZAPAMTI SVE, JER NIKADA VIŠE....
   EMILOVE USNE SKRIVAJU BRKOVI I TI ĆEŠ IH SADA DODIRNUTI SASVIM OVLAŠ,ALI I TO JE DOSTA DA SE SEĆAŠ, DA NIKADA NE ZABORAVIŠ. DA LI NA OVOM MESTU UZETI ČAŠICU KONJAKA. DA LI SE MALKO ODMAKNUTI,PRIBRATI,PREDAHNUTI?
   EMIL GLEDA OČIMA OKTOBARSKOG SUNCA I NJEGOVO LICE RASIPA NEOBJAŠNJIVU TOPLINU. ČESTO SI SPUŠTALA POGLED PRED TOM,NAOKO TIHOM, VATROM KOJA SE UVEK NEKAKO NEPREDVIDIVO I MAHNITO RAZGOREVALA,NE OSTAVLJAJUĆI NI MRVU PROSTORA ZA NAVIKU I DOSADJIVANJE. ČESTO SI SPUŠTALA POGLED DOK TI JE UNUTRAŠNJA DRHTAVICA SKRAĆIVALA DAH I MUTILA VID, TVOJ POGLED I SADA PADA, ALI TI ZNAŠ DA TO VIŠE NEĆE BITI DOVOLJNO.DA BI SE DODIRNUO VRAT, DA BI SE RUKE SPUSTILE NA GRUDI,DA BI SE DOTAKAO VRELI ŽIVOT TELA,TI NE SMEŠ GLEDATI. TI,MORAŠ SVOJOM KRVLJU DOŽIVETI ONESVEŠĆUJUĆI PULS TOG OLUJNOG BIĆA, TI MORAŠ PUNIM PLUĆIMA UDAHNUTI NJEGOVE NEMIRNE MIRISE,TI MORAŠ NJEGOVOM UZAVRELOM DUŠOM UGASITI NAGLU ŽEĐ KOJA TI SE PRETEĆI PROPINJE POD KOŽOM, TI MORAŠ....TI MORAŠ POSTATI EMIL SAM U OVOJ SLEPOJ IGRI KOJA SE VRTOGLAVO OKONČAVA PAROKSIZMOM OSLOBOĐENIH, SMELIH POTEZA, NAKON ČEGA,KONAČNO,OTVORIŠ OČI TEŠKO DIŠUĆI.
  EMIL TE GLEDA NEKIM NOVIM POGLEDOM, ČIJE ZNAČENJE TEK TREBA ODGONETNUTI,ALI  ZA TO IMAŠ CEO ŽIVOT PRED SOBOM.
  A SADA? SADA ĆEŠ SPAVATI. DRUGAČIJE NEGO IKADA.NA PODU,TIK UZ ZID NA KOJI PRISLANJAŠ EMILOV UPRAVO ZAVRŠEN AKT.
  DOK USNIVAŠ,POTAPA TE TIHA SREĆA.OVOGA PUTA DOISTA JE BILO KAO NIKADA DO SADA.