GRADAC

       SADA JE ČETIRISATA I SEDAM MINUTA. ZGUŽVANA POSTELJA GOVORI DA SAM NEMIRNIM SNOVIMA SPAVALA.  PRASKOZORJE! ULIČNI ZVUCI,JUTARNJI CVRKUT PTICA U KROŠNJAMA LIPE NAJAVLJUJU JOŠ JEDAN DAN BWZ TEBE.  IZMEĐU SNA I JAVE SASVIM TIHO IZGOVARAM-JA TE VOLIM.  REČI SE ODBIJAJU OD ZIDOVE SOBE I KAO ZVEZDE PADALICE ZAVRŠAVAJU U ZGUŽVANIM ČARŠAVIMA. A ONDA SHVATAM DA JE TEK SVITANJE, DA SI U BEOGRADU, U GRADU KOGA NE ZNAM ZAŠTO I ZBOG ČEGA ZOVU METROPOLOM, JER METROPOLU NE ČINI SAMO BROJ STANOVNIKA,VEĆ MNOGO TOGA, ŠTO OČITO MOJI SUNARODNICI,DAL IZ NEZNANJA IL NEČEG DRUGOG NA ŽALOST NE ZNAJU.

U OVE RANE SATE NEĆU TE BUDITI. A KADA SUNCE UĐE U SOBU. KAZAĆU: ALI JA TE STVARNO VOLIM! VEĆ SAM POTPUNO BUDNA, I ZNAM DA ĆEŠ OPET KAZATI:" MALA NE PRIČAJ GLUPOSTI". ALI ISTO TAKO ZNAM DA TAMO U BEOGRADU SPAVAM U TVOJIM DUGIM RUKAMA, IZ ČIJEG ZAGRLJAJA ČAK I DA HOĆU NE MOGU SE IZVUĆI NI KOLIKO ZA TREN, SVE DOK SE I SAM NE PROBUDIŠ I ONIM DUBOKIM BARITONOM NE ZAGRMIŠ- I OVA NOĆ JE BILA SAMO NAŠA.