GRADAC

  ŽIVOT JE ONO ČEGA SE SEĆAMO, A NE ONO ŠTO SMO PROŽIVELI. A BILO JE JEDNO PROLEĆE NA TERASI PLANINSKOG HOTELA. ISTOG ČASA POMISLIH- AKO ME ZADRŽIŠ DUŽE VREMENA NO ŠTO SMO STICAJEM NEPRIJATNIH OKOLNOSTI BILI ZAJEDNO,OPET ĆU TE NAĆI. JER ONO ŠTO JE BILO NE MOŽE PROĆI NITI BITI UNIŠTENO. TAKO SU TVOJI DANI POSTALI MOJI SONETI. A MOŽDA I NE BI DA TE NISAM TOLIKO ŽELELA,TRAŽILA U SNOVIMA ZVALA-MORAO BI SE RODITI. DOGODILO SE DA U MOJE SRCE UĐEŠ I DO SADA NE IZAĐEŠ. JER ONO IMA SAMO JEDAN ULAZ. KADA BI BILO DVA ULAZA DUVALA BI PROMAJA.  I BAŠ JE DOBRO ŠTO JE ČOVEK SAZDAN OD ONOGA OD ČEGA SE SNOVI GRADE. SA TOBOM NIJE BILO FIZIČKOG KONTAKTA NITI VERBALNOG DODIRA-DANIMA,MESECIMA, ČAK GODINAMA.  BILO JE NEČEG MNOGO VREDNIJEG ŠTO ZOVEM TRAJANJEM. TRAJANJE SE PRETVORILO U LJUBAV KOJA NEMA GOSPODARA.  MA DA VOLETI TEBE JE PODVIG I HRABROST.  I BAŠ TO JE BILO ONO PRAVO,UPRAVO ZATO, ŠTO KADA NAĐEŠ NEKOG POSEBNOG SHVATIŠ DA JE SRCE NAŠLO SVOJ DOM.  A SADA- TI SI OVDE A TIŠINA JE VRIŠTEĆA. MOŽE BITI ŠTO NE ŽELIŠ OTVORITI SRCE I OČI. UPRKOS SVEMU JA SAM JOŠ TU. I KADA SKLOPIM OČI USPEVAM DA PONIŠTIM UDALJENOST KOJA NAS IZ BILO KOJIH RAZLOGA RAZDVAJA  ZATO SE VALJDA EVO VEĆ DANIMA NE BUDIM I AKO ZNAM DA PATNJA PONEKAD OTVARA VRATA ISTINE. TAKOĐE ZNAM DA SVAKO OD NAS IMA RAZLIČITA VEROVANJA I NA OSNOVU NJIH SE ORGANIZUJE. PONEKAD JE I KRAJ SAMO PRERUŠENI POČETAK. MOŽE BITI DA SE VARAM. ALI SVEJEDNO. DOBRO ZNAM DA POSTOJIMO JER NEKO MISLI NA NAS. DOBRO ZNAM DA LJUBAV ŽIVI VAN VREMENA I PROSTORA. PONEKAD MISLIM DA SAM SVE ZABORAVILA, A ONDA TI SE IZNENADA POJAVIŠ U OBLIKU OBRISA,SLIKE.REČI,DODIRA. TADA POŽELIM DA TI BUDEM SVETLOST U MRAKU KADA OSTALA SVETLA UTRNU. JER MOJE OČI UVEK VIDE ONO ŠTO NALOŽI DUŠA. TIHO,NEČUJNO,BEZ REČI KAŽEM- KADA TI SE SRCE ISPRAZNI,POZOVI ME I JA ĆU DOĆI.

  ISPISANI REDOVI SU PUTOVANJA KROZ MOJU UNUTARNJU STVARNOST. OVIM PUTEM, MAKAR I DELIMIČNO MOŽEŠ UPOZNATI ONU SA KOJOM SI U MEĐUVREMENU DELIO LEPE A I ONE LOŠE TRENUTKE.U SAMOJ PRAISKONSKOJ SUŠTINI LIČNOSTI-OVO SAM JA. NEKADA STROGI GOSPODAR VLASTITOG TELA, DUŠE I SRCA,NEKADA UPLAŠENA.ZBUNJENA,RANJIVA DO BOLA.. LJUDI OKO MENE SU MOJA SNAGA ALI I NEMOĆ. ONI MI PONEKAD DAJU IDENTITET ALI I UZIMAJU. TAKO DA OKRUŽENJE ILI SAMO JEDNA OSOBA MOŽE PROMENITI NEKE TRENUTNO KARAKTERNE OSOBINE, KOJE I AKO TRENUTNE OSTAVLJAJU TRAJNE POSLEDICE U VEĆOJ ILI MANJOJ MERI. I TAKO IZGUBLJENO JE SAMO ONO ČEGA SMO SE ODREKLI. ZATO CVET SREĆE NE CVETA SAMO U SNU A SUVO LŠĆE ODBIJA DA PADA.