GRADAC

....IZMEDJU OSTALOG FORMIRANJE LIČNOSTI U MNOGOME ZAVISI OD DELATNOSTI,POGLEDA NA SVET,OD UNUTRAŠNJIH POBUDA I INTERESA,OD STAVOVA I UBEDJENJA.LIČNOST SE NE KARAKTERIŠE SAMO TIME ŠTO JEDNA OSOBA RADI NEŠTO,VEĆ KAKO ONA TO RADI.IZUČAVANJE RAZVOJA LJUDI KROZ ISTORIJU (POSEBNO NAJNOVIJU),SVEDOČI O TOME KAKO SE NJIHOV KARAKTER,NJIHOVA LIČNOST MENJALA ZAJEDNO SA MENJANJEM NJIHOVOG NAČINA ŽIVOTA I NJIHOVE DELATNOSTI.U TOKU ŽIVOTA KOD SVAKOG ČOVEKA,KAO REZULTAT NJEGOVIH SOPSTVENIH POSTUPAKA,FORMIRA SE ODREDJEN NAČIN ŽIVOTA I DELATNOSTI,KOJI JE SUBJEKTIVNO IZRAŽEN U ODREDJENOM NAČINU OSEĆANJA,MISLI,NAMERA I POBUDA.ČVRSTINA I INTEGRITET LIČNOSTI SIGURNO NISU DAR PRIRODE,VEĆ SOCIJALNA OSOBINA PSIHOLOŠKOG RAZVOJA LIČNOSTI FORMIRANA KROZ VREME BAŠ OVO U KOME ŽIVIMO.POJAVAINTEGRALNE ČOVEKOVE LIČNOSTI NIJE USLOVLJENA BIOLOŠKIM ILI UNUTRAŠNJIM DUHOVNIM RAZLOZIMA,VEĆ SOCIJALNO-ISTORIJSKIM ZAKONIMA INDIVIDUALNOSTI NJENOG KARAKTERA.ČOVEK-DETE JE SOCIJALNO BIĆE, I AKO SREDINA NE BI BILA DOMINANTAN FAKTOR U FORMIRANJU LIČNOSTI,ONDA BI BILA UZALUDNA PRIMENA RAZNIH MERA PREVASPITAVANJA I FORMIRANJA LIČNOSTI. S TOGA SE PONAOSOB A I U OKVIRIMA NAVODNO UREĐENOG DRUŠTVA, ZAPITAJMO- GDE SU I ZAŠTO SU NAM DECA SA TOPUZIMA,BODEŽIMA,PALICAMA,BOKSOVIMA...ZAMALO SA KALAŠNJIKOVIMA,ALI I ODRASLI KOJI NEPRESTANO VITLAJU VATRENIM ORUŽJEM, NE U SAMOODBRANI VEĆ U NPAIMA ČAK I KADA NAVODNO BRANE VLASTITE POSEDE ON NEPLAĆENIH RAČUNA.NAJBLAŽE REČENO-ČUDNA SU NAM NAUČENA PONAŠAJA U SVIM SVERAMA ŽIVOTA.

DODIR JE KADA MI POGLED KA NEBU ODLUTA

KADA ZVEZDU KRAJ MESECA UGLEDAM

NEČUJNO,KADA IZGOVORIM PRVO SLOVO TVOGA IMENA.

KADA ULICAMA BLJESNU SVETILJKE NAŠEGA GRADA

ONDA,KADA SE OGLASE MALE NOĆNE SOVICE.

DODIR JE - KADA TE U POLUOSVETLJENOJ ULICI PITAM:

"KOJA JE TO PTICA"?

KADA NEBO OSUTO ZVEZDAMA RAŠIRI RUKE

KADA POD VELOM NOĆI ODJEKNE KORAK

KALDRMISANOM ULICOM USIJANOM OD LJUBAVI.

I KADA ZAMIRIŠU PROCVALE LIPE

I KADA UDAHNEŠ MIRIS BESKRAJA

POD NASTREŠICOM KADA U TAMI

TVOJ POGLED NADJEM.

KADA SE OČI SILINOM LAVE SUDARE

REČI NA USNI ZAUSTAVE

MOJA U TVOJOJ RUCI ZASTANE

I ODJEK KORAKA NESTAJE....

DODIR JE KADA JOŠ JEDNOM OSTAJE

PRVO SLOVO TVOGA IMENA.

ZNAM DA SA TOBOM I KRAJ TEBE NIŠTA NIJE"LAGANA UTAKMICA".ZNAM DA NIKADA NISI I NEĆEŠ MOĆI VOLETI ŽENU SA KOJOM NISI I NEĆEŠ MOĆI OSTVARITI DUHOVNI ORGAZAM.ZNAM DA SAMO "PROCESORI CVRKUĆU" NA OPTIMALNIM FREKVENCIJAMA.... ALI ISTO TAKO ZNAM-ZAŠTO SI "NEBESKI ŠETAČ" KOJI DANJU PLIVA A NOĆIMA ŠETA.JA ZNAM PONEŠTO O MAJTU HUMU, MALO VIŠE O"DVONOŽNIM STVORENJIMA", NAJVIŠE O SEBI, A O TEBI ZNAM DA JEDINO MOŽEŠ VOLETI ŽENU KOJU NIKADA NISI IMAO.ZNAM DA SU MUŠKARCI VEČNO ROMANTIČNA DECA I DA BAŠ OD ŽENE ZAVISE SVI DUHOVNI A I ONI DRUGI ORGAZMI.MNOGO TOGA ZNAM,ALI I PREMALO ZA OVAJ I OVAKAV EVOLUTIVNI RAZVOJ! DOBRO JUTRO....?

IZBACUJU ME IZ KOLOSEKA

BRZI VOZOVI I SUDBINE

NEKI UDALJENI MOSTOVI

NEPREMOSTIVIH LAŽNIH KORAKA

U KOFERU SPAKOVANE STVARI

DALEK PUT MISLI OTEŽAVA

DA LI ĆU ODNETI ZEMLJU SA SOBOM

I TEŽAK OLOVNI VETAR

ŠTO SE ZAPLEO U MOJOJ KOSI

MISLEĆI NA OPORUKU VREMENA

SATIRUĆI ZEMLJU POD ŠINE

OVOGA PUTA,OSEĆALA SI SE SVOM SVOJOM DUŠOM,BIĆE KAO NIKADA,I TI TO,PO SVAKU CENU,MORAŠ DO TANČINA ZAPAMTITI
   IZ MEKOTE UNUTRAŠNJEG PLAVETNILA,EMIL GLEDA NEOPISIVO SJAJNIM POGLEDOM OD KOJEG TI TREPERI SVAKI NERV.TVOJA SE RUKA,NESTVARNO LAGANO,PRIBLIŽAVA PRVO SREBRU NJEGOVE KOSE KOJA SE PRI DODIRU NEKAKO ČEŽNJIVO OPIRE, I TIHOM TI VATROM PALI SUVE DLANOVE. UMIRUJEŠ DRHTAVU RUKU I STIŠAVAŠ NEMIR TOG SREBRA KOJE, SVEJEDNO, I DALJE PROMIČE KROZ PRSTE I ČIJI TI MUŠKI MIRIS NAGLO PRODUBLJUJE DAH. UMIRI SE,UMIRI,KAŽEŠ SEBI,ZAPAMTI SVE,NEĆE SE OVO VIŠE NIKADA PONOVITI.
    EMILOVO LICE BLISTA,NEDOKUČIVO KAO UVRK,PA IPAK PRISNO KAO SOPSTVENO.TVOJE RUKE SADA KLIZE PREKO UPITANOSTI NJEGOVIH FASCINANTNIH OBRVA,PREKO KAPAKA POD KOJIM SE ISKRI ZLATO ZENICA,PREKO LICA SA KOJEG SE TOLIKO ŽIVOTA I TOLIKO SMRTI ČITA ISTOVREMENO,A TI SE,NA OVOM MESTU,SVOJIM BUDNIM ČULIMA SEĆAŠ,DOTIČUĆI EMILOVE SLEPOOČNICE,I UKUSA ZNOJA KOJI SI MU JEDNOM ODATLE VRHOM PRSTA SKINULA I PRINELA SVOJIM USNAMA,JEDVA SAVLADJUJUĆI DRHTAJ.O, DOBRI BOŽE,KOLIKO SI SAMO VOLELA SVE NJEGOVE UKUSE I KAKO SE TO ŽIVO SEĆANJE OPIRE SVAKOM ZABORAVU! ALI, OPET KAŽEŠ SEBI: UMIRI SE, UMIRI,ZAPAMTI SVE, JER NIKADA VIŠE....
   EMILOVE USNE SKRIVAJU BRKOVI I TI ĆEŠ IH SADA DODIRNUTI SASVIM OVLAŠ,ALI I TO JE DOSTA DA SE SEĆAŠ, DA NIKADA NE ZABORAVIŠ. DA LI NA OVOM MESTU UZETI ČAŠICU KONJAKA. DA LI SE MALKO ODMAKNUTI,PRIBRATI,PREDAHNUTI?
   EMIL GLEDA OČIMA OKTOBARSKOG SUNCA I NJEGOVO LICE RASIPA NEOBJAŠNJIVU TOPLINU. ČESTO SI SPUŠTALA POGLED PRED TOM,NAOKO TIHOM, VATROM KOJA SE UVEK NEKAKO NEPREDVIDIVO I MAHNITO RAZGOREVALA,NE OSTAVLJAJUĆI NI MRVU PROSTORA ZA NAVIKU I DOSADJIVANJE. ČESTO SI SPUŠTALA POGLED DOK TI JE UNUTRAŠNJA DRHTAVICA SKRAĆIVALA DAH I MUTILA VID, TVOJ POGLED I SADA PADA, ALI TI ZNAŠ DA TO VIŠE NEĆE BITI DOVOLJNO.DA BI SE DODIRNUO VRAT, DA BI SE RUKE SPUSTILE NA GRUDI,DA BI SE DOTAKAO VRELI ŽIVOT TELA,TI NE SMEŠ GLEDATI. TI,MORAŠ SVOJOM KRVLJU DOŽIVETI ONESVEŠĆUJUĆI PULS TOG OLUJNOG BIĆA, TI MORAŠ PUNIM PLUĆIMA UDAHNUTI NJEGOVE NEMIRNE MIRISE,TI MORAŠ NJEGOVOM UZAVRELOM DUŠOM UGASITI NAGLU ŽEĐ KOJA TI SE PRETEĆI PROPINJE POD KOŽOM, TI MORAŠ....TI MORAŠ POSTATI EMIL SAM U OVOJ SLEPOJ IGRI KOJA SE VRTOGLAVO OKONČAVA PAROKSIZMOM OSLOBOĐENIH, SMELIH POTEZA, NAKON ČEGA,KONAČNO,OTVORIŠ OČI TEŠKO DIŠUĆI.
  EMIL TE GLEDA NEKIM NOVIM POGLEDOM, ČIJE ZNAČENJE TEK TREBA ODGONETNUTI,ALI  ZA TO IMAŠ CEO ŽIVOT PRED SOBOM.
  A SADA? SADA ĆEŠ SPAVATI. DRUGAČIJE NEGO IKADA.NA PODU,TIK UZ ZID NA KOJI PRISLANJAŠ EMILOV UPRAVO ZAVRŠEN AKT.
  DOK USNIVAŠ,POTAPA TE TIHA SREĆA.OVOGA PUTA DOISTA JE BILO KAO NIKADA DO SADA.