KAĆUNI SU SE PROBIJALI KROZ POLUOTOPLJENI SNEG,VRESIŠTA STIDLJIVO ČEKALA ZAGRLJAJE PRVOG PROLEĆNOG SUNCA.GORE NA CRNOM VRHU EHO ELANOVIH SKIJA I VRATOLOMNOM BRZINOM SPUST.SA KRALJEVOG STOLA MOŽEŠ ZAGRLITI CEO BELI SVET.STEŠNJENA IZMEDJU MALJENSKIH VISOVA MANASTIRICA TEČE KLISUROM NESTVARNE LEPOTE GRADEĆI VODOPADE POPUT SKAKALA.NABUJALI POTOCI,IZVORI....DO DANAS ZAPAMĆENE REČICE CRNA KAMENICA. A NE BI BILO,DA ZBOG LETNJIH PROVALA OBLAKA,U NJENIM VODAMA NIJE NAŠLA SMRT MLADA ČOBANICA.DA BI SE SAČUVAO SPOMEN NA NJEN PRERANO UGAŠEN ŽIVOT PLANINSKOM POLJU JE DAT STARI SLOVENSKI NAZIV DIVČIBARE,ŠTO ZNAČI "DEVOJAČKE BARE" ZADIHANA OD SKORO CELODNEVNOG VELESLALOMA I UPALE MIŠIĆA,UZ PUT RASKOPČAVAJUĆI SKAFANDER,SVA RASČUPANA-PRAVO U BAR. A ONDA ČUJEM:" NIJE MENI ŠTO JE ONA PAMETNA VEĆ ŠTO MISLI DA SAM JA LUD." BEZ OSVRTA NE ZNAJUĆI KOME ODGOVARAM REKOH:" E SVAKA TI JE NA MESTU." BEZOBRAZNO KAO I NEKADA DAVNO,U NJEGOVOM MONTENEGRO STILU:" E I TI SI NAJZAD DOŠLA DA ME ISKVARIŠ KO OVI MANGUPI."NJEGOV POGLED U MOJIM OČIMA,MOJ U NJEGOVIM DUBOKO CRNIM KAO I SAMA REČICA CRNA KAMENICA.OBRISI GROMADE NJEGOVOG TELA ZAKLONIŠE SVE MOJE VIDIKE.SAMO ZRAK SUNCA UPLEO SE U NJEGOVU BUJNU SADA VEĆ SEDU KOSU.ČINILO SE DA JE LEPŠI NEGO IKAD.I BIO JE. DAL ZBOG NEUKROTIVIH SREBRNIH PRAMENOVA ILI VREMENA KOJE NAS JE ODNELO. A ONDA TEATRALNO,OPET U STILU NEOBUZDANOG BEZOBRAZNOG CRNOGORCA...."PIĆE ZA SVE PRISUTNE.OVA MALA PLAVA SRPKINJA JE MOJ USUD.DVA PUTA SAM SE ŽENIO I RAZVODIO. LUTAO I TRAŽIO. NIKAD CVEĆKA NISAM BIO".... MONOLOG JE BIO DUG ISPLETEN PROHUJALIM VREMENOM I POODMAKLIM ŽIVOTOM. BILI SMO STUDENTI JA BRUCOŠ ON APSOLVENT NA ISTOM FAKSU. KAO I SVI CRNOGORCI,ŠTO BI DRUGO OSIM DO KATEDRE. MALA PLAVA JE OTSEKLA DUGE PLETENICE,OBUKLA BELI MANTIL.SA STETOSKOPOM OKO VRATA NESTALA,NE SLUTEĆI DA ĆE IKADA VIŠE SRESTI TOG BEZOBRAZNOG ŠARMERA. VIŠE NE VOZIMO SPUST. SADA JE LAGANI VELESLALOM. OVDE I NA DURMITORU.GORSKE OČI OSTALE SU NA ŽABLJAKU A CRNA KAMENICA JOŠ UVEK PRESECA DIVČIBARSKE SUVATE.I TAMO I OVDE U VAZDUHU SE OSEĆA SERATONIN I ENDOFRIN.
TE GODINE SPREMALA SAM SEMINARSKI RAD.TEMA JE ZAHTEVALA BEZBROJNE KOMUNIKACIJE I DIREKTNE KONTAKTE.A ONDA SASVIM IZNENADNO I NEOČEKIVANO,JEDAN POTPUNO NEPOZNAT GLAS:" VOLEO BIH DA SE PONAŠATE KAO ŽENA A NE KAO...." NA TREN ZBRKANIH MISLI,OSMEHOM SPUSTI SLUŠALICU TELEFONA ZAGLEDANA U DALJINU. NO, SEMINARSKI RAD JE TREBALO ZAVRŠITI.... I BI ŽENA...U BAŠTI HOTELA PREPUNOJ NEPOZNATIH LJUDI ZA STOLOM JE SEDEO SAMO JEDAN ČOVEK;SA NAOČARAMA OBUČEN U BELU MAJICU I SVETLE FARMERICE. SIGURNIM KORAKOM I BEZ IKAKVE DILEME,ALI I PARDONA,SEDOH ZA ISTI STO."VIDIM,KAFU STE POPILI". MOŽEMO! OVOM ULICOM.... MOTOR RENOA MEŠAO SE SA TIHOM MUZIKOM SA RADIJA I MOJIM SKORO BESMISLENIM BLEBETANJEM.TEK IZVAN GRADA SHVATIH DA JE ON GOST A JA DOMAĆICA, I DA BIH TREBALA BITI ODMERENIJA,LJUBAZNIJA,GOSTOPRIMIMLJIVIJA. PROSTO KAO DEO ELEMENTARNE KULTURE I VASPITANJA. BEZ OSVRTA,BEZ REČI,ČOVEK JE MOTAO VOLAN, MENJAO BRZINE,RENO JE BREKTAO OSTAVLJAJUĆI IZA SEBE KILOMETRE SERPENTINA SVE DO VRHA, A ONDA SPUŠTAJUĆI SE NIZ STRMINE PLANINE ZAUSTAVI SE U KANJONU.GRLIVŠI POGLEDOM ŠARENE PROPLANKE,ZASEJANE NJIVE,ŠUMOVITE PADINE.ČOVEK REČE:"KAKO JE LEPA OVA TRAVA". SA ČUĐENJEM ALI I VRSTOM PREZIRA REKOH:"TO JE MANASTIRSKA PŠENICA. NIJE TRAVA"!KORACI SU NAM ODJEKIVALI STRMOM KAMENITOM STAZOM,NA KOJOJ SE ON,ČINILO SE JEDVA SNALAZIO.KASNIJE SAM SE PITALA,DA LI JE NJEGOVA NESPRETNOST I NEZNANJE BILO SAMO DEO ŠARMA KOJIM JE ŽELEO DA ME OSVOJI. VEĆ NA SLEDEĆEM NAŠEM SUSRETU SHVATIH,DA SE ZAPRAVO SAV NJEGOV MUŠKI ŠARM,TOLIKO RAZLIČIT OD KLASIČNOG,UPRAVO SASTOJI OD NEVIĐENIH I NE ČUVENIH,NA PRVI UTISAK BESMISLICA.TREBALO GA JE POZNAVATI.NIJE BILO VAŽNO NI KO JE ON,NITI ČIME SE BAVI,ČAK NI KAKO FIZIČKI IZGLEDA. JEDINO JE BILO VAŽNO DA JE BAŠ ON TAJ! GRADAC JE SKAKUTAO PREKO BELIH KAMENČIĆA,ŽUBOROM PEVAJUĆI PESME PLANINSKE REKE. PASTRMKE NA POVRŠINI NEOBJAŠNJIVO ZELENE VODE SU IGRALE SVOJ UOBIČAJENI PLES MENI ODUVEK POZNAT,ANJEMU ZADIVLJUJUĆE NEVEROVATAN." NISAM DO SADA VIDEO OVU LEPOTU. GDE SI JE SKRIVALA"? DUŽ REKE JEDVA PROHODNA STAZA VODI KROZ ŠUMU. TO JE TEK NESTVARNO.GLASOVI I MIRISI FLORE I FAUNE,POSETIOCE OSTAVLJAJU BEZ DAHA.ŽUBORREKE NE PRESTAJE.KAMENITA PLANINA OBASJANA SUNCEM JEDVA VIDLJIVA OD GUSTO NEPREGLEDNE ŠUME.HODAMO ČAS USPONIMA,ČAS NIZBRDICAMA,PRATE NAS BISTRI IZVORI IZ KAMENA,PESMA SLAVUJA,VRISAK NEKE NEPOZNATE PTICE,PO NEKA ZMIJA NA PUTELJKU NA MESTIMA GDE SE SUNCE PROBIJA ISPOD ZELENOG OGRTAČA. NISMO VIŠE BILI ISTI. JA SAM POSTAJALA REKA,PESMA SLAVUJA,PROCVALI KUKUREK I JAGORČEVINA.ON JE POSTAJAO GROMADA PLANINE KOJA SE ODMARA U OGLEDALU REKE.NISU NAM BILE POTREBNE REČI.NAJVIŠE SE KAŽE KADA SE ĆUTI. TO VIŠE NIJE BILA ŠETNJA,NITI TRENUTNI ODLAZAK IZ CIVILIZACIJE. SVE DALJE I DUBLJE SMO ODLAZILI,TAMO,GDE SE DVOJE SPAJAJU U JEDNO.ZAPRAVO NISAM VIŠE JA VODILA NJEGA NEPOZNATIM PUTEVIMA; VODIO JE ON MENE-SADA VEĆ JASNO KUDA. ISPRED NAS JE KORAČALO SUNCE,SVE DOK SE NIJE POČELO SKRIVATI IZA PLANINE.- I BI ŽENA....KOD BILJANE SMO PJELI PASTRMKE SA ROŠTILJA,OVČIJI SIR,SEOSKI HLEB,NAPIJALI SE BISTROM VODOM SA IZVORA....NA POVRATKU JE GOVORIO:" VOLIM VODU,PRIRODU,MUZIKU,VOLIM.... BIO JE TO NAŠ PRVI SUSRET U KANJONU GRACA. NE ONAJ KONVENCIONALNI. BIO JE TO SUSRET DVOJE,KOJI SU POSTAJALI JEDNO,ČAK KRUNISAN U JEDNO KAO PROIZVOD SPAJANJA.ODLAZILI SU DANI,NEDELJE,SADA VEĆ GODINE. OTIŠAO JE I ON! A GRADAC JE ZAPISAO:TE 2004 GODINE ONA JE ZAVOLELA JEDNOG DRAGANA. A DANAS NEMA PEPELA-SAMO VATRA KOJA SPAVA.SEMINARSKI RAD NIKADA NIJE ZAVRŠEN. ONA VIŠE NIKADA NIJE OTIŠLA U GRADAC.BEŽEĆI KO ZNA OD KOGA I OD ČEGA,NJENI PUTEVI I DANAS JE VODE U VELIKE GRADOVE EVROPE.SOBOM NOSI SVOJ ZELENI GRADAC I DRAGANA,KOJI PONEKAD,NE VIŠE SA RENOOM KOJI CVRKUĆE,DOLAZI U KANJON DA SE NA IZVORIMA BISTRE PLANINSKE VODE NAPIJE I BAR NA TREN NAĐE SVOJ MIR KOGA U BEOGRADU NEMA.
NOĆ! KIŠA I SAN.
BISERNE KAPI TEBI NA DAR
MIRISOM PROLEĆA DOLAZI DAN
SANJIVO SRCE STAVLJAM NA DLAN.
I SLUŠAM REKU BISTRU DALEKU
SNEVAM LI OPET
SANJAM LI ZAR????
NE LAŽI,NE KAŽI DA SMO SADA BAJKA
NE LAŽI NE KAŽI DA JE BILA VARKA.
NE LAŽI NE KAŽI DA TE NOĆ UZELA U ČAŠAMA VINA.
NE GOVORI VIŠE DA SE LJUBAV RUŠI ZBOG NEKIH DALJINA.
NE GRLE SE ZORE NI PIJANA JUTRA
LJUBAV UVEK TRAJE
MA ŠTA BILO SUTRA.
NE LAŽI NE KAŽI
OPROŠTAJ NE TRAŽI.
NE KAŽEM DA JE SREĆA BILA
ŠTO SAM TE UPOZNALA.
KAŽEM SAMO DA JE TO ČUDO BILO.
GLEDAJ DA NE UMREŠ VOLJENI
POKUŠAJ DA NE UMREŠ AKO MOŽEŠ
MENI JE ŽIVOT NESTAO
TEBI JE SREĆA NESTALA.
SAMO TOLIKO KAŽEM
NAS DVOJE SMO ŽIVELI
NA ZEMALJSKOJ KUGLI!!!!
NIŠTA NIJE NEŠTO DRUGO.
KAMEN MI JE SESTRA.
VOĆKA MI JE ROD SA OČEVE STRANE.
REKA VUČE POREKLO IZ OKA MOJE MAJKE.
NIŠTA NIJE NEŠTO DRUGO.
ONAJ JUČERAŠNJI I ONAJ SUTRAŠNJI
BRAĆA SU PO VAZDUHU.
NIŠTA NIJE NEŠTO DRUGO.
HOD OBLAKA NA NEBU
I HOD OBLAKA PO VODI SIJAMSKI SU BLIZANCI;
STANJE TUGE
VERENICA JE RADOSTI
ALI ŽALOST ME KRUNIŠE
OREOLOM BELIH ZUBA
SMEH ONOGA ŠTO JE POČEO DA SE SMEJE.
NIŠTA NIJE NEŠTO DRUGO.
SMRT KONJA SE U DUBINI MOGA OKA ODMARA.
SMRT OVE JESENI
OSLANJA SE POTILJKOM NA JASTUK BEO KAO SNEG.
SMRT JE NALIK NA ROĐENJE.
NIŠTA NIJE NEŠTO DRUGO.
ONO ŠTO SAM OSETILA PRE NO ŠTO SAM SE RODILA
OSETIĆU I POSLE KADA ME VIŠE NE BUDE.
KAKO JE BILO ONDA,TAKO ĆE ONDA BITI.
NIŠTA NIJE NEŠTO DRUGO.
SVE JE SVE.
A JA SAM TI.
NIŠTA NIJE NEŠTO DRUGO.
TEBI HOĆEŠ DA NAPIŠEM PESMU?
ZNAŠ LI KOLIKO SAM IH DO SADA KRAJ TEBE ISPEVALA?
TI IH NISI HTEO ONAKO TOPLE DO SUZA,UZDASIMA ZAŽARENE I ČVRSTE,
BOLNO ČVRSTE DO VOLJE.
ILI MOŽDA NE SHVATAŠ
DA ŽIVOT TVOJ ILI MOJ SU PESME.
PESMA JE ŠUM PTIČIJIH KRILA,
VRISAK NOVORODJENOG DETETA,
SPROVOD SA LEŠOM
ČAK I SMRZNUTA PTICA U SNEGU.
ZATO NE ZAMERI MI
DA MOJE PESME SU NEKADA
RASPRSKAVANJE DEČIJIH BALONA,
PIJANAČKO LOKANJE
A NEKADA ZATROVANE RANE
I SADA....JA SAM PESMA
IZMEĐU ČETIRI ZIDA
SAMA,SA GERIJEM KUPLJENIM NA DAR.
OVA SAMOĆA JE PESMA
OVA BURA ŠTO TRESE MNOGA PROLEĆA,JESENI...
I MOJE PATNJAMA RASTVORENE OČI SU PESMA.
NO,OVE PESME JE BOLJE DA NE POZNAŠ
BOLJE KAO I DO SADA NE RAZUMEŠ.
ZA TEBE UKRAŠĆU PESMU IZ GRLA SLAVUJA NA SLOBODI
ILI ĆU JE OTETI SA JEZIKA LAVA DOK LIŽE SVOJE MLADUNČE.
PUSTICU DA PRVO PROLEĆNO CVEĆE PADNE
PO TVOJIM RUKAMA.
RASUĆU PRVE ZRAKE SUNCA
DA LJUBE TVOJE LICE....
TO ĆE BITI MOJ POKLON,MOJA PESMA-ZA TEBE.
ĆUTEĆI ĆEMO OTIĆI U PREDELE TIŠINE
POSTATI TAJNE NEBA TI I JA.
NEČEMU ĆEMO SE SMEJATI,NAD NEČEM TUGOVATI.
DOBRO JE ŠTO JE TAKO:SVAKOME SVOJA SUDBINA.
VREME JE DA KRENEMO REKOM BEZ OBALA.
VREME JE DA IZ SVOJE ZEMNE KRLETKE IZLETIMO.
GDE LI SI? DODJI DA O ŽIVOTU PROŠLOM
SA TIHOM,OPROŠTAJNOM TUGOM POPRIČAMO....
DOLAZI NOĆ.SVEĆE SE GASE,A NIKOGA NEMA DA KAŽE:
"VREME JE DA USNIMO, DRAGANE,VREME...."
KADA JE JUTRO DOŠLO-NISAM MOGLA
JUTRO JE ODMICALO.PODNE PRISTIGLO. NISAM MOGLA.PODNE SE PRETVORILO U POSLEPODNE,VEČE MU SLEDILO,
ZATIM NOĆ.PA JE NOĆ U DAN PREŠLA,
TU VEČNU PESMU VEĆ ZNAŠ.NISAM MOGLA.
TA REČ BILA JE MOJ ZLOTVOR,NAJVEĆI:
ALI I NAJČUDESNIJA MELODIJA.IZMEDJU MENE I TEBE
BIO JE NEPRELAZAN ZID,NEPROBOJAN PEDALJ TAME.
OVO JE MOJ SVET.MOGAO BI I TVOJ BITI.
TI SI TAMO, NA ONOJ STRANI.JA SAM OVDE.NA OVOJ.
IZMEDJU NAS JE REČ.
SVE ŠTO SAM MOGLA DA UČINIM PROLAZEĆI BILO JE,
JESTE, SLUŠANJE DIVLJEG URLIKA NEPRIPITOMLJENOG VETRA
-UJUTRU, U PODNE,UVEČE,NOĆU,
I OPET IZNOVA SLEDEĆE ZORE.