GRADAC PAMTI
TE GODINE SPREMALA SAM SEMINARSKI RAD.TEMA JE ZAHTEVALA BEZBROJNE KOMUNIKACIJE I DIREKTNE KONTAKTE.A ONDA SASVIM IZNENADNO I NEOČEKIVANO,JEDAN POTPUNO NEPOZNAT GLAS:" VOLEO BIH DA SE PONAŠATE KAO ŽENA A NE KAO...." NA TREN ZBRKANIH MISLI,OSMEHOM SPUSTI SLUŠALICU TELEFONA ZAGLEDANA U DALJINU. NO, SEMINARSKI RAD JE TREBALO ZAVRŠITI.... I BI ŽENA...U BAŠTI HOTELA PREPUNOJ NEPOZNATIH LJUDI ZA STOLOM JE SEDEO SAMO JEDAN ČOVEK;SA NAOČARAMA OBUČEN U BELU MAJICU I SVETLE FARMERICE. SIGURNIM KORAKOM I BEZ IKAKVE DILEME,ALI I PARDONA,SEDOH ZA ISTI STO."VIDIM,KAFU STE POPILI". MOŽEMO! OVOM ULICOM.... MOTOR RENOA MEŠAO SE SA TIHOM MUZIKOM SA RADIJA I MOJIM SKORO BESMISLENIM BLEBETANJEM.TEK IZVAN GRADA SHVATIH DA JE ON GOST A JA DOMAĆICA, I DA BIH TREBALA BITI ODMERENIJA,LJUBAZNIJA,GOSTOPRIMIMLJIVIJA. PROSTO KAO DEO ELEMENTARNE KULTURE I VASPITANJA. BEZ OSVRTA,BEZ REČI,ČOVEK JE MOTAO VOLAN, MENJAO BRZINE,RENO JE BREKTAO OSTAVLJAJUĆI IZA SEBE KILOMETRE SERPENTINA SVE DO VRHA, A ONDA SPUŠTAJUĆI SE NIZ STRMINE PLANINE ZAUSTAVI SE U KANJONU.GRLIVŠI POGLEDOM ŠARENE PROPLANKE,ZASEJANE NJIVE,ŠUMOVITE PADINE.ČOVEK REČE:"KAKO JE LEPA OVA TRAVA". SA ČUĐENJEM ALI I VRSTOM PREZIRA REKOH:"TO JE MANASTIRSKA PŠENICA. NIJE TRAVA"!KORACI SU NAM ODJEKIVALI STRMOM KAMENITOM STAZOM,NA KOJOJ SE ON,ČINILO SE JEDVA SNALAZIO.KASNIJE SAM SE PITALA,DA LI JE NJEGOVA NESPRETNOST I NEZNANJE BILO SAMO DEO ŠARMA KOJIM JE ŽELEO DA ME OSVOJI. VEĆ NA SLEDEĆEM NAŠEM SUSRETU SHVATIH,DA SE ZAPRAVO SAV NJEGOV MUŠKI ŠARM,TOLIKO RAZLIČIT OD KLASIČNOG,UPRAVO SASTOJI OD NEVIĐENIH I NE ČUVENIH,NA PRVI UTISAK BESMISLICA.TREBALO GA JE POZNAVATI.NIJE BILO VAŽNO NI KO JE ON,NITI ČIME SE BAVI,ČAK NI KAKO FIZIČKI IZGLEDA. JEDINO JE BILO VAŽNO DA JE BAŠ ON TAJ! GRADAC JE SKAKUTAO PREKO BELIH KAMENČIĆA,ŽUBOROM PEVAJUĆI PESME PLANINSKE REKE. PASTRMKE NA POVRŠINI NEOBJAŠNJIVO ZELENE VODE SU IGRALE SVOJ UOBIČAJENI PLES MENI ODUVEK POZNAT,ANJEMU ZADIVLJUJUĆE NEVEROVATAN." NISAM DO SADA VIDEO OVU LEPOTU. GDE SI JE SKRIVALA"? DUŽ REKE JEDVA PROHODNA STAZA VODI KROZ ŠUMU. TO JE TEK NESTVARNO.GLASOVI I MIRISI FLORE I FAUNE,POSETIOCE OSTAVLJAJU BEZ DAHA.ŽUBORREKE NE PRESTAJE.KAMENITA PLANINA OBASJANA SUNCEM JEDVA VIDLJIVA OD GUSTO NEPREGLEDNE ŠUME.HODAMO ČAS USPONIMA,ČAS NIZBRDICAMA,PRATE NAS BISTRI IZVORI IZ KAMENA,PESMA SLAVUJA,VRISAK NEKE NEPOZNATE PTICE,PO NEKA ZMIJA NA PUTELJKU NA MESTIMA GDE SE SUNCE PROBIJA ISPOD ZELENOG OGRTAČA. NISMO VIŠE BILI ISTI. JA SAM POSTAJALA REKA,PESMA SLAVUJA,PROCVALI KUKUREK I JAGORČEVINA.ON JE POSTAJAO GROMADA PLANINE KOJA SE ODMARA U OGLEDALU REKE.NISU NAM BILE POTREBNE REČI.NAJVIŠE SE KAŽE KADA SE ĆUTI. TO VIŠE NIJE BILA ŠETNJA,NITI TRENUTNI ODLAZAK IZ CIVILIZACIJE. SVE DALJE I DUBLJE SMO ODLAZILI,TAMO,GDE SE DVOJE SPAJAJU U JEDNO.ZAPRAVO NISAM VIŠE JA VODILA NJEGA NEPOZNATIM PUTEVIMA; VODIO JE ON MENE-SADA VEĆ JASNO KUDA. ISPRED NAS JE KORAČALO SUNCE,SVE DOK SE NIJE POČELO SKRIVATI IZA PLANINE.- I BI ŽENA....KOD BILJANE SMO PJELI PASTRMKE SA ROŠTILJA,OVČIJI SIR,SEOSKI HLEB,NAPIJALI SE BISTROM VODOM SA IZVORA....NA POVRATKU JE GOVORIO:" VOLIM VODU,PRIRODU,MUZIKU,VOLIM.... BIO JE TO NAŠ PRVI SUSRET U KANJONU GRACA. NE ONAJ KONVENCIONALNI. BIO JE TO SUSRET DVOJE,KOJI SU POSTAJALI JEDNO,ČAK KRUNISAN U JEDNO KAO PROIZVOD SPAJANJA.ODLAZILI SU DANI,NEDELJE,SADA VEĆ GODINE. OTIŠAO JE I ON! A GRADAC JE ZAPISAO:TE 2004 GODINE ONA JE ZAVOLELA JEDNOG DRAGANA. A DANAS NEMA PEPELA-SAMO VATRA KOJA SPAVA.SEMINARSKI RAD NIKADA NIJE ZAVRŠEN. ONA VIŠE NIKADA NIJE OTIŠLA U GRADAC.BEŽEĆI KO ZNA OD KOGA I OD ČEGA,NJENI PUTEVI I DANAS JE VODE U VELIKE GRADOVE EVROPE.SOBOM NOSI SVOJ ZELENI GRADAC I DRAGANA,KOJI PONEKAD,NE VIŠE SA RENOOM KOJI CVRKUĆE,DOLAZI U KANJON DA SE NA IZVORIMA BISTRE PLANINSKE VODE NAPIJE I BAR NA TREN NAĐE SVOJ MIR KOGA U BEOGRADU NEMA.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi