ĆUTEĆI ĆEMO OTIĆI U PREDELE TIŠINE
POSTATI TAJNE NEBA TI I JA.
NEČEMU ĆEMO SE SMEJATI,NAD NEČEM TUGOVATI.
DOBRO JE ŠTO JE TAKO:SVAKOME SVOJA SUDBINA.
VREME JE DA KRENEMO REKOM BEZ OBALA.
VREME JE DA IZ SVOJE ZEMNE KRLETKE IZLETIMO.
GDE LI SI? DODJI DA O ŽIVOTU PROŠLOM
SA TIHOM,OPROŠTAJNOM TUGOM POPRIČAMO....
DOLAZI NOĆ.SVEĆE SE GASE,A NIKOGA NEMA DA KAŽE:
"VREME JE DA USNIMO, DRAGANE,VREME...."
KADA JE JUTRO DOŠLO-NISAM MOGLA
JUTRO JE ODMICALO.PODNE PRISTIGLO. NISAM MOGLA.PODNE SE PRETVORILO U POSLEPODNE,VEČE MU SLEDILO,
ZATIM NOĆ.PA JE NOĆ U DAN PREŠLA,
TU VEČNU PESMU VEĆ ZNAŠ.NISAM MOGLA.
TA REČ BILA JE MOJ ZLOTVOR,NAJVEĆI:
ALI I NAJČUDESNIJA MELODIJA.IZMEDJU MENE I TEBE
BIO JE NEPRELAZAN ZID,NEPROBOJAN PEDALJ TAME.
OVO JE MOJ SVET.MOGAO BI I TVOJ BITI.
TI SI TAMO, NA ONOJ STRANI.JA SAM OVDE.NA OVOJ.
IZMEDJU NAS JE REČ.
SVE ŠTO SAM MOGLA DA UČINIM PROLAZEĆI BILO JE,
JESTE, SLUŠANJE DIVLJEG URLIKA NEPRIPITOMLJENOG VETRA
-UJUTRU, U PODNE,UVEČE,NOĆU,
I OPET IZNOVA SLEDEĆE ZORE.