GRADAC

     PRODUŽENA TIŠINA PRATI MOJE ZANESENO STANJE U SAMO MOM PROSTORU-VREMENU KOJE SADA ZAHVATA CELU MOJU SOBU. ČEKAM RAZJAPLJENO, TRNOVITO SA POSLEDNJOM KOCKOM U RUCI DA SE MOST SPUSTI. UĆIĆU, MORAM DA UĐEM NA KONJU, BEZ KONJA,JER TOLIKO ŽELIM DA ME TAMO NEKO ILI NEŠTO PRIMI RAŠIRENIH RUKU; POSTAVI NA SVOJA KOLENA I UZME POD SVOJE.... ALI... KOCKU SAM POGREŠNO OKRENULA. NA NJOJ SE POJAVLJUJE OMNIBUS VREMENA U NEPROHODNOJ BARI. IZVLAČIM JE IZ MESTA KOJE NIJE NJENO, OKREĆEM DA SE MILOM ILI SILOM SKRASI TAMO GDE SAM JOJ MESTO ODREDILA U SVOM VREMENU I PROSTORU. ONA SE OČAJNIČKI OPIRE, OTIMA SE, ISPADA MI IZ RUKE I PONOVO SE ZAGNJURI U BARU SA DIVLJOM TRSKOM, ISPOD MOSTA BEZ MOSTA,  NA PREKINUTOM PUTU  MOJIH  TVOJIH NAŠIH ŽELJA M.M.   I  SVE SE KONAČNO SVODI NA JEDNU OD ONIH PRIČA ZA DECU, KOJE U MENI KOPAJU OČAJANJE....DOGODILO SE TO JEDNOG  MARTOVSKOG (17) DANA PA OPET OKTOBARSKOG DANA KADA U MOM GRADU NIJE PADALA KIŠA.A U BEOGRADU JESTE.

  I GLE OPET SAM SAMA. A I TI. UŽASNO SMO SAMI. BORIM SE PROTIV SVOJE IZDVOJENOSTI RESKIM SMEHOM,HUMOROM- BAŠ KAO I TI. NE LIČIMO MI NA ONOG OSUĐENIKA KOGA JEDNE VODE NA VEŠALA A ON VESELO UZVIKUJE " EVO JEDNE NEDELJE KOJA DOBRO POČINJE".  NE, NIJE KOD MENE TO SAMO OBIČNO OTIMANJE IZ LEGLA SINKOPE U PUSTOM LEGLU SVETA.  JER SVE ŠTO ZAMIŠLJAM UPUĆENO JE NA OSVAJANJE NEODOLJIVE TEŽNJE, DA U ONO ŠTO JE IZVAN MENE POSTANE STVARNO ZA MENE, ZA  TEBE, ZA NAS.

  NAILAZIŠ PONOVO. SADA NIOTKUDA. PROLAZIŠ POKRAJ MOJIH PROZORA. MOJE SU OČI U PROZORU TVOGA PROLAŽENJA HOD TI CEPA MAJSKI VAZDUH. RUKE SU TI NA OPREZU, STVORENE ZA ODBRANU. OD ČEGA?  OD...?  GOVORIM TI JEDNU OD ONIH ISTIH BUDUĆNOSTI U KOJE SE IZUZETNO ULAZI SAMO JEDNIM KLJUČEM. IMAO SI GA, ALI GA NE POKLANJAŠ.  

ZAUSTAVLJAM SE. GLEDAŠ I ULEĆEŠ U VEČERNJU TMINU PODIŽUĆI UMORAN POGLED.  ŽURIM. U FRCI SAM-GOVORIŠ MI NE SMANJUJUĆI BRZINU. PROSTO NESTAJEŠ U ŽELJI DA TE NE BIH PRATILA. ZASTAJEM, JER TE NE MOGU PRATITI NI KOLIKO PTICA I AKO JE VIDOKRUG KROZ KOJI ONA MORA PROĆI PARČE VEDROG NEBA POSLE OLUJE. PA IPAK SVE UPUĆUJE NA OČIGLEDNOST DA ĆU ČEKATI TVOJ POVRATAK NA ISTOM MESTU SATKANOM OD SAMO MOJE SLIKE ŽIVOTA U ČIJEM SI RAMU TI.  CVETOVE SVOJE KRVI DAJEM ZA SAMO JEDAN ZAGRLJAJ, ZA NJEGOV,ZA PSOVKU ŽIVOTU.  PROZORI SU U KOŠULJAMA A JA TE ČEKAM SA SLIKOVNICAMA OD KOCKI U OMNIBUSU VREMENA,BEZ PROLEĆA LETA, JESENI ZIMA.... U SOBI STVARAM POSMRTNE LISTE A OČI MI UBACUJU U PAMĆENJE POSLEDNJE IME-M.M.